Iskusni vezista Arsenala Mesut Ozil posle neuspeha na planetarnom šampionatu u Rusiji, koje je Nemačka završila već u prvoj fazi šampionata, završio je reprezentativnu karijeru. Ta vest ne bi bila toliko spektakularna da razlozi njegove odluke nisu ukorenjeni u političkim stavovima ispoljenim posle objavljivanja fotografije na kojoj su Ozil i Gundogan bili u društvu predsednika Turske Redžepa Tajipa Erdogana.

- On je predsednik Turske i poštovao bih svakoga na toj poziciji. Iako sam rođen u Nemačkoj, poreklo mi je tursko. I da nemački predednik ili kancelarka Merkel dođu u London i požele da me vide, porazgovaraju samnom, naravno da bih to učinio, iz poštovanja – rekao je Ozil, pre nego što je otkrio neke šokantne detalje.

- Posle te fotografije osećao sam se nezaštićeno, primao sam rasističke uvrede, čak i od političara, a niko iz reprezentacije nije istupio i rekao 'Prestanite! On je naš igrač i ne možete tako da ga tretirate!' Svi su samo ćutali...

Ozil je istakao da se rasizam u Nemačkoj uvukao dublje u društvo i da nije samo problem ekstremne desnice.

- Očekivalo se da se izvinim zbog tog sastanka i priznam da sam pogrešio ili više nisam dobrodošao u ekipu. To nikad neću učiniti. Znate, oduvek postoji rasizam, a neki su tu situaciju iskoristili da ga oslobode. Kao što ja imam pravo da se fotografišem s nekim, tako svako ima pravo da mu se to dopada ili ne dopada. Ali ono što je usledilo razotkrilo je rasizam. Vikali su mi 'Vrati se odakle si došao, J**bi se, turska svinjo...' Pre SP igrali smo prijateljsku utakmicu u Leverkuzenu i zviždali su Gundoganu, vikali su mu 'J**baču ovaca' i slično.

Ipak, Ozila je mnogo više pogodila reakcija ljudi za koje je smatrao da su mu bliski.
- Pre Mundijala trebalo je da budem u nekim reklamama, ali sve su otkazane. Neki od humanitarnih udruženja s kojima sam sarađivao sklonili su me kao ambasadora i savetovali me da se izvinim. Ali najviše me je potresla reakcije škole koju sam pohađao u Gelzelkirhenu. Uvek sam im pomagao, zajedno smo pokrenuli jedan program i kad je trebalo da dođem na ceremoniju i upoznam se sa zaposlenima u školi i decom, od kojih su mnogi imigrantskoga porekla, poručili su mi da ne dolazim zbog medijske pažnje i porasta desničara u gradu. Nisam mogao da verujem! Moj rodni grad, moja škola. Pružio sam im ruku, oni su je odbili. Nikad se nisam osećao lošije.

Ipak, iskusni vezista nije okrenuo leđa Nemačkoj.

- Dovoljno sam snažan da stojim uz svoja uverenja, nisam oportunista, i dalje imam jaku vezu s Nemačkom, marketinšku kompaniju tamo, što znači da plaćam milione evra poreza. Mogao sam da je preselim, nisam hteo. Ali s reprezentacijom je gotovo – rekao je Mesut Ozil.