Posed lopte je na strani Barselone, ali Real Madrid ima više šuteva ka golu. To je samo jedan od mnogobrojnih elemenata statistike koji se koriste u analiziranju fudbalskih utakmica.

Do najsitnijih detalja se gledaju procenti uspešnih dodavanja, broj faulova i mnogi drugi podaci.

Diplomirani profesor sporta (fudbal) Nemanja Milinčić koji je sarađivao sa mnogim srpskim trenerima i koji sada radi u omladinskoj školi Crvene zvezde je dao svoje viđenje svega na sajtu “Sportifiko”.

OD MODELIRANjA DO EVIDENCIJE

- Da bismo uopšte razumeli statistiku, tj. analizu statističkih podataka, moramo da budemo svesni koliko je ona važna u upravljanju procesa takmičenja.

Prvi korak u okviru toga jeste modeliranje. U odnosu na potrebe ekipe i sopstveni stil igre, pravi se model igrača kakav je potreban i veruje se da postoje modeli igrača za određene pozicije u timu.


Marselo i Dani Alveš Foto: Mike Egerton/Press Association/PIXSELL

Recimo, Dani Alveš i Marselo najbolji su bekovi na svetu, prototipi savremenih defanzivnih bočnih igrača – koje su im to karakteristike iste i da li one predstavljau idealan model igrača poziciji beka?

Ser Aleks Ferguson jednom prilikom izjavio je da nikad nije upoznao igrača koji više voli da igra odbranu od Nemanje Vidića – to je dobar primer psihičke karakteristike koja modelira najbolje štopere. Dalje, Arsen Venger prati igrače i po sezonu, dve ili tri, njegovo posmatranje se ne svodi jedino na taktiku, tehniku i motoriku, već i na ljudsku i socijalnu komponentu.

Zatim sledi selektiranje, pažljivo se donose odluke na osnovu svih pokazatelja, da bi zatim došao jedan komplikovan deo – prognoziranje. Novinari kažu za nekoga “najveći promašaj u istoriji italijanskog fudbala jeste taj i taj“, pa se postavlja pitanje: “Ko su ljudi koji su selektirali te igrače?“ Treba predvideti kako će se igrač uklopiti u datu sredinu, a to nikako nije lak posao.

Potom sledi dijagnostifikovanje, tj. konstatacija uočenih problema, pa planiranje i programiranje (pravljenje mikrociklusa, mezociklusa i makrociklusa), a na redu su zatim realizacija i kontrola putem treninga i utakimica. Za kraj dolazi ono najvažnije – evidencija i analiza

Rak rana“ kod nas u srpskom fudbalu jeste upravo ono što bi trebalo da bude kulminacija procesa – evidencija i analiza onoga što je urađeno. Dakle, bavimo se strukom, ali ne evidentiramo to što radimo i nemamo uvid u ono što smo uradili na kraju nekog ciklusa i bez toga su dalje analize i dalje učenje nemogući.

Postoje čak i treneri visokog renomea koji su nemarni u tom pogledu, nemaju evidenciju i analizu ni na jednom nivou – ni na individualnom ni na grupnom, što znači da nema postavljanja konteksta za ubuduće i nema mogućnosti korekcije, poslednjeg koraka u upravljanju procesom takmičenja - navodi Milinčić.

SPECIFIČNE ULOGE = SPECIFIČNA STATISTIKA

- Ceo plan pripreme naredne utakmice vodi šef stručnog štaba. Prvo se vrše korekcioni treninzi, tj. radi se na nedostacima sopstvenog tima ispoljenim u prošloj utakmici, a već tada moramo da imamo urađenu kompletnu analizu protivnika, individualnu, grupnu i timsku, pošto ćemo se time baviti drugog i trećeg dana na globalnom planu. Kako se bliži utakmica, to se više radi na konkretnim stvarima – pojedinačnim ofanzivnim i defanzivnim segmentima koji su naročito važni za datu utakmicu.

Svaka pozicija u timu, ali i svaki pojedinac u timu, ima svoju specifičnu ulogu i nisu svi statistički podaci jednako važni za svakoga. Mnogi ljudi koji gledaju neke igrače kažu: “Odigrao je loše“, a ne znaju koji su bili konkretni zahtevi trenera za tog igrača. Kako uopšte možemo to da zaključimo ako ne znamo šta je on trebalo da radi?

Navešću jednostavan primer kako biste me bolje razumeli – Leo Mesi. On pretrči na jednoj utakmici 4000-6000 metara, što je ispod svakog statističkog podatka trkačke norme u Evropi, i na osnovu toga bi neko rekao da je odigrao loše. Ali zahtevi su drugačiji – on je oslobođen dodatnog trčanja kako bi do izražaja došli njegovi najveći kvaliteti.

Dalje, Čelsi ima N’Goloa Kantea i Nemanju Matića – oni igraju na istoj poziciji, zadnjeg veznog, ali uloge u timu umnogome im se razlikuju, pa se razlikuju i statistički podaci važni za ocenu njihovog učinka. Oni se dopunjuju i tvore idealan balans.

Na širem planu, možemo da poredimo italijansku i špansku školu fudbala – one počivaju na različitim pravcima, različitim stvarima pridaju važnost i različite statističke parametre gledaju, ali obe mogu da vode do uspeha. Nije isti posmatrani element u statistici krucijalan za Kontea i za Gvardiolu.

Na osnovu svega rečenog, jasno je da je statistika nezamenjivo oruđe u današnjem fudbalu i da bi bez nje samoj igri bilo znatno teže da se unapredi jer ne bismo mogli da se bavimo korekcijama u trenažnom procesu i da izvodimo važne zaključke na osnovu poređenja i analize podataka važnih za igru - jasan je Milinčić.

Ceo tekst možete pročitati na sajtu “Sportifika”.