ŠABAC je najzad i to dočekao. Ljubimci grada, fudbaleri Mačve, posle više od 65 godina vratili su se u elitni rang. Brojne generacije sanjale su ono što je sadašnja uspela da uradi u sredu, kada je Mačva "četvorkom" protiv Dinama u Vranju (4:2) i matematički, dva kola pre kraja prvenstva overila plasman u Superligu Srbije.

Pevali su i slavili "čivijaši" u svlačionici, kasnije spontano i po vranjanskim kafanama, ali se prava fešta sprema za sutra, kada će igrači Mačve sa svojim navijačima "šanerima" u Šapcu istorijski uspeh zaliti šampanjcem na utakmici sa Bežanijom.

ŠABAC ZA UŽIVANjE DRAGAN Aničić izrastao je u jednog od naših najperspektivnijih i najobrazovanijih trenera. Nekoliko superligaških klubova uveliko ga traži, dobija i ponude iz inostranstva, ali je njemu trenutno najlepše u Šapcu.
- Posle svih ovih lepih trenutaka, razmišljam samo o Mačvi. Ostalo je još dva kola da završimo sjajnu sezonu pa ćemo posle toga da se dogovaramo i pravimo planove za sledeću - ističe Aničić.

- Zaslužili smo da se veselimo i proslavimo kako dolikuje ovaj lep uspeh. Fantastična atmosfera u ekipi je bila naš zaštitni znak i zaista sam ponosan na ove momke koji su pokazali da imaju kvalitet i karakter za velike stvari. Nismo slučajno ostvarili niz od 13 utakmica bez poraza, zato nam je i cilj da i u poslednja dva kola nastavimo u istom ritmu i kao prvaci Lige uskočimo u elitu. Želja nam je i da se u nedelju na pravi način zahvalimo našim navijačima za vernu podršku koju su nam pružali i kod kuće i na strani - naglašava Dragan Aničić, mladi i ambiciozni trener Šapčana.

Uz veliki rad i zdravu sportsku filozofiju sazreli su i najslađi plodovi. Aničić ističe da Mačva pruža uslove kakvi nisu specifični za Srbiju.

- Grad i uprava su se uvek maksimalno trudili da nam pomognu i maksimalno nas podrže. Velika je sreća što se na čelu kluba nalazi Ivica Kralj, čovek koji je posvećen timu i fudbalu na najbolji mogući način. U Mačvi sve funkcioniše tako da se niko nikome ne meša u posao. Nismo bogati, plate i premije nisu velike, ali se sve obaveze prema igračima i trenerima na vreme ispunjavaju.

Aničić je prvo kao igrač, a kasnije i kao trener ime stekao u brojnim beogradskim klubovima, najviše u BSK iz Borče. Međutim, Šabac ga je osvojio za kratko vreme.

- Prihvatili su me kao najrođenijeg kada sam stigao na polusezoni, bilo mi je lako da se brzo uklopim. Ton ekipi najviše su davali domaći igrači poput Ristivojevića, Lazarevića, Pejovića... Prvi strelac Matić postigao je 13 golova, štoper Lazarević čak 9, ali je svih 20 igrača dalo svoj doprinos ovom rezultatu tako da smo kao ekipa bili najjači - istakao je Aničić.

U Šabac se ubuduće neće dolaziti samo na vašar, već i na superligaške fudbalske spektakle Mačve sa Crvenom zvezdom, Partizanom, Vojvodinom... Zato je sada u ovom gradu apsolutni hit navijačka pesma: "Lepo je danas živeti u Šapcu i biti "šaner", navijati za Mačvu, gde god da igra najbolja je ona, kao da je Real ili Barselona."

"PROVINCIJSKI URUGVAJ"

DALEKE 1951. godine, šabačka ekipa je pod imenom Podrinje ušla u Prvu ligu Jugoslavije, a klubu je tada vraćeno staro ime - Mačva. U debitanskoj sezoni u Prvoj ligi Mačva je najviše ostala upamćena po pobedama u gostima nad Crvenom zvezdom (2:1) i Partizanom (3:0), pa je tada dobila i popularan nadimak "Provincijski Urugvaj". Već sledeće, 1952. godine, Šapčani ispadaju iz Prve lige i sve do sada nisu uspeli da se domognu najvišeg ranga takmičenja.

Najveći uspeh bio je plasman u polufinale Kupa Jugoslavije 1988/1989, kada je u polufinalu eliminisana od Partizana (1:2, 0:0).