Dejvid Bekam otišao s krunom

DEJVID Bekam je rekao zbogom. Osam dana pre nego što se očekivalo, engleski superstar je sinoć na „Parku prinčeva“ stavio tačku na uspešnu fudbalsku karijeru. I to je uradio najbolje što se moglo, kao što je i tokom prethodne dve decenije vukao poteze kojima je od sebe stvorio ne samo veliko fudbalsko ime, već globalni brend i pravu kovnicu novca. Sišao je sa scene glamurozno, u stilu filmske zvezde, u mondenskom Parizu, s krunom šampiona i na stadionu simboličnog imena.

- Zahvalan sam Pari sen Žermenu na ponudi da ostanem još jednu sezonu, ali osećam da je sada pravi trenutak da završim karijeru igrajući na najvišem nivou - u jednoj rečenici objasnio je Bekam da veliki sportisti treba da prepoznaju momenat i da odu kada ostvare neki veliki rezultat.

A titula prvaka Francuske sasvim je značajno ostvarenje za 38-godišnjaka kojeg su iz sveta vrhunskog fudbala mnogi otpisali još pre šest godina, kada se povučen neodoljivim zovom novca i holivudskih bulevara slavnih, preselio iz madridskog Reala u drugorazredno fudbalsko takmičenje zvano MLS. Ali, upravo od te 2007. godine postalo je jasno da je Dejvid Bekam evoluirao u figuru zvezde svetskih razmera, čija veličina daleko prevazilazi razmere veličanstvenih golgetera, driblera i svih onih majstora fudbalske igre koje na terenu nikad nije mogao da prevaziđe, ali je bio dovoljno veliki da sebi pronađe druge okvire i u njima stvori sliku kakvu svi ti mnogo veći fudbaleri nikada neće moći da dostignu.

Uistinu, Dejvid Bekam nije fudbalski mađioničar, niti klasa Ronalda, Zidana ili Mesija. Ali, najpopularnijoj igri je ipak dao mnogo, s tim što je od nje i uzeo najviše što se moglo. Niko mu nikada ne može osporiti da je imao savršenu desnicu, mekanu kao pamuk i preciznu poput snajpera, da je u svet vrhunskog fudbala ušao gromoglasno, golčinom s centra za pobedu Mančester junajteda protiv Vimbldona (3:0) i tako najavio nastanak unikatne figure u svetu sporta.

- I dalje se sećam tog momenta... Samo je pokupio loptu na centru i raspalio po njoj. U trenutku sam shvatio da me preleće, okrenuo sam se ka golu i video kako lopta propada direktno pod prečku. Ceo Mančester junajted tog doba je bio sjajan i poseban, ali tako nešto nisam očekivao. Ja sam stvorio tog dečka - s osmehom govori Nil Saliven, koji je 1996. primio taj antologijski gol od plavokosog momčića, za kojeg je u tren oka saznala cela planeta.

A Dejvidovo ime zakačilo se tada i za uho Viktorije Adams. U to vreme već svetski slavna članica grupe „Spajs grls“ upoznala je Bekama na koktelu posle humanitarnog fudbalskog meča 1997. godine i rodila se ljubav, koja je u potpunosti promenila ne samo životni već i profesionalni put mlade zvezde Mančester junajteda.

 

 

- Upoznali smo se i pitao me je da izađemo. Zaista nisam znala ko je on. Fudbal me nikada nije interesovao - ispričala je Viktorija.

Gotovo preko noći, postali su „Poš i Beks“, najpoznatiji i najpopularniji par najpre u Velikoj Britaniji, a zatim i u svetskim okvirima. Počela je tada Bekamova transformacija u selebriti ličnost. Njegove frizure i stil oblačenja postali su trend, a modne kompanije utrkivale su se koja će pre privoleti tada već standardnog engleskog reprezentativca pod svoju etiketu. Korak po korak, Bekam je čak i prevazilazio slavu svih tih moćnih brendova, etablirao se kao institucija vredna najpre desetine, a zatim stotine miliona funti.

Stvaranje lika uzornog supestara polako je počeo da preuzima poznati menadžer i producent Sajmon Fuler, koji je uspešno vodio i karijeru Dejvidove supruge. Bekam više nije bio samo vrhunski fudbaler i modni guru već i pažljivi otac, humanitarac, sportski ambasador, rado viđen gost svakog okupljanja svetskog džet-seta.

Paralelno s razvojem van terena, Bekam je beležio i uspehe na terenu. Kao član slavne generacije pod komandom ser Aleksa Fergusona osvojio je šest premijerligaških kruna i svoju jedinu titulu prvaka Evrope 1999. godine, u nezaboravnom finalu protiv Bajerna. Dejvid je imao i dovoljno sportske drskosti da nakon povlačenja Erika Kantone preuzme svu težinu „sedmice“ koju su na crvenom dresu „đavola“ nosili sve sami velikani među kojima i neponovljivi Džordž Best. Nizale su se titule, a Bekamova veličina počela je da se u hodnicima „Old Traforda“ sudara s – najvećim.

Odnos Junajtedove ikone Fergusona i novog idola počeli su da se kvare, a sve je kulminiralo u martu 2003, kada je gnevni ser Aleks, do ludila razjaren zbog eliminacije iz Kupa, u svlačionici šutnuo kopačku, koja je pogodila baš Bekama u glavu i stvorila nekoliko centimetara očigledan ožiljak iznad levog oka. Tad je definitivno puklo i 18. juna Beks je u transferu teškom 30 miliona evra poleteo među madridske „galaktikose“.

 

- Apsolutno je neverovatno koliko Bekam dugo traje i koliko puta je kroz karijeru bio u stanju da se ponovo uzdigne - reagovao je pre tri dana Ferguson na vest o Dejvidovom povlačenju iz fudbala. - Kada je otišao iz Reala u Ameriku niko nije verovao da će opet imati veliku karijeru. Ali, on je uspeo, vratio se najpre u Milan, a zatim u PSŽ i igrao čak i u Ligi šampiona na visokom nivou. Od detinjstva je bio neverovatno izdržljiv, mogao je da trči do iznemoglosti, pa je valjda normalno što je trajao toliko dugo i što je čak do 35. odlično igrao za svoju zemlju. Mislim da je izabrao idealan trenutak da se povuče, kao prvak. Mlad je čovek i pred njim je još mnogo toga van fudbala što treba da uradi.

Da nije bilo Fergusona, koji se (gle slučajnosti) povukao sa scene istog dana, svetski fudbal ne bi dobio ni superstara kao što je Dejvid. Uprkos konfliktima, Bekam je ser Aleksa nazvao „očinskom figurom“ i odao mu priznanje zbog svega što je uradio za njega. Verovatno i za to što ga je oterao iz Junajteda, jer da nije prošao putem preko Madrida, Los Anđelesa, Milana, pa sve do Pariza i igranja 14 utakmica za PSŽ bez novčane naknade (čitavu petomesečnu platu preusmerio u humanitarne fondove), ni Dejvid Bekam ne bio bio ono što je danas: fudbaler sa 19 trofeja, 115 utakmica za reprezentaciju, 125 miliona funti na bankovnom računu, trendseter i istinska zvezda svetskih razmera.

OPROŠTAJNE KOPAČKE

BEKAM je sinoć protiv Bresta odigrao poslednju, 836 profesionalnu utakmicu, za koju je imao i specijalne kopačke. Njegov dugogodišnji sponzor „Adidas“ dizajnirao je unikatan model „predatorki“, u bojama zastave Velike Britanije i sa izvezenim datumom 18-5-2013. Na peti Bekamove kopačke ispisana su imena njegovo četvoro dece: sinova Bruklina, Romea, Kruza i ćerke Harper, kao i svi brojevi koje je nosio tokom karijere: 7, 23 i 32.

HRONOLOGIJA

1975 - rođen 2. maja u londonskom predgrađu Lejtonstoun

1989 - ušao u školski program Mančester junajteda

1992 - u septembru debitovao za prvi tim protiv Brajtona

1994 - prvi meč i prvi gol u Ligi šampiona protiv Galatasaraja

1995 - proveo dva meseca na pozajmici u drugoligaškom Prestonu

1996 - 1. septembra debitovao za Englesku protiv Moldavije

1998 - crveni karton i eliminacija od Argentine na SP u Francuskoj

1999 - s Junajtedom osvojio

triplu krunu: Ligu šampiona, Premijer ligu i FA kup

2000 - postao kapiten reprezentacije Engleske kod Pitera Tejlora

2002 - predvodio Englesku do četvrtfinala SP u Japanu i Južnoj Koreji

2003 - svađa s Aleksom Fergusonom i prelazak iz Junajteda u Real Madrid

2006 - postao prvi Englez koji je postigao gol na tri mundijala

2007 - osvojio jedinu titulu s Realom i prešao u LA Galaksi

2009 - prva tromesečna pozajmica Milanu

2010 - u martu pokidao Ahilovu tetivu i propustio SP u Južnoj Africi

2011 - osvojio prvi od dva MLS kupa s Galaksijem

2013 - u januaru došao u PSŽ, opsvojio titulu i objavio kraj karijere

KARIJERA

1992-2003: Mančester junajted (394 utakmice , 85 golova)

1994-1995: Preston (pozajmica) (5, 2)

2003-2007: Real Madrid (157, 19)

2007-2012: Los Anđeles Galaksi (118, 20)

2009-2010: Milan (33, 2)

2013: PSŽ (14, 0)

1996-2009: Reprezentacija Engleske (115, 17)

UKUPNO: 836 utakmica, 145 golova