NEKADA davno, u nekadašnjoj Jugoslaviji, u modi je bio film: “Drug predsednik - centarfor”. I danas postoji “slična priča”, samo što bi taj “film” mogao da se zove: “Gospodin predsednik - desni bek”. A tog čoveka možete uvek bez problema da nađete na Senjaku, u domu Grafičara, njegovoj drugoj kući.


Reč je, naravno, o Miroslavu Helcu koji je čitav život u svojim “grafosima”! Da, baš tako, godinama je nosio ljubičasti dres sa brojem 2, u generaciji koja je četiri godine preskakala rangove i igrala meraklijski fudbal. Iz te pobedničke generacije i danas su u klubu Željko Kolić, Deva, Vujke, Vaske, Toša...


Helca je na Senjak doveo njegov otac, tako i on sada vodi svog sina Aleksandra, uostalom, Grafičar ti nekako dođe kao porodični klub. Ko jednom pojede ćevape u “Šibici” i popije nekoliko piva, ostaje njen večiti drug i navijač pravog beogradskog, šmekerskog kluba.


A i Miroslav Helc je takav. U mladalačkim godinama zajedno sa Željkom Kolićem, golgeterom koga su uzalud jurili i prvoligaši, pevao je i svirao u “Amigosima” koji su punili Kalemagdan, i po 20.000 ljudi ih je gledalo i slušalo. A kada je skidao gitaru sa vrata, prelazio je na fudbalski teren. I jurcao za loptom od jutra do mraka. Ali, nije zapostavljao ni fakultet, po završetku treninga, seo bi na motor i polagao ispite. Bez problema. Postao je inženjer, jedan od najboljih u Srbiji u svom fahu, godinama je bio direktor “Kosovo projekta”, danas ima privatnu firmu.


Kada je obesio kopačke o klin, nije okrenuo leđa fudbalu, bio je prvo trener mlađih kategorija, pogađate, u Grafičaru, zatim je preuzeo prvi tim. Odlazio je i vraćao se na klupu nekoliko puta, kada je trebalo sačuvati status u ligi ili se popeti u viši rang. Iako amater u fudbalu, uvek se ponašao profesionalno, pa je završio i Višu trenersku školu, u klasi profesora dr Veljka Aleksića, sa najvišim ocenama.


Kada je trebalo da obavlja i intelektualne poslove, Helc je nalazio vremena da u svom klubu radi i kao sportski direktor. I gde god da je išao, a izazovi su ga vodili i na trenersku klupu Sinđelića, Beograda, Balkana, Zvezdare, Bežanije, a jedno vreme je bio i trener omladinaca Kacije i iz Kuvajta se vratio sa dva prva mesta, vraćao bi se na senjak, u Grafičar, gde je i danas.

Gospodin predsednik, desni bek, i danas juri za loptom, u veteranima, naravno, Grafičara.