Iza nas je godina bola, godina koju svi želimo da zaboravimo, ali i godina koja mora i može da nam pomogne na putu do istine za boljim fudbalom i boljom reprezentacijom. Novi cilj ima radni naslov “Srbija do Brazila”, a na tom putu mnoge stvari ne mogu i neće biti iste...

Neuspeh u kvalifikacijama za Evropsko prvenstvo definitivno znači kraj jedne generacije čije su perjanice bili, pre svih Dejan Stanković i Nemanja Vidić. Tandem velikih imena, od ugleda i karijere, svaki na svoj način je rekao “hvala, bilo je dosta”, a njihov oproštaj od dresa “Orlova” povlači savim sigurno i odlazak nekih drugih igrača čiji rok trajanja, po mišljenju javnosti, polako ističe.

A nova sveža krv dolazi za novim selektorom koji je još u magli i čeka, po svemu sudeći, izbor novih (starih) ljudi u fudbalskoj organizaciji. I bez obzira na njegovo ime i prezime, želje i jasne obaveze (plasman Srbije na SP 2014.), budućem selektoru je već poslata poruka s vrha da će biti glavni transfuziolog najboljeg nacionalnog tima. Jednostavno, neminovnost od koje se ne može pobeći i ne sme skrivati, jer kvalifikacije za SP u Brazilu počinju u septembru 2012. a završavaju krajem 2013. godine, onda kada će pojedinci iz prethodnog ciklusa kvalifikacija duboko zagaziti u četvrtu deceniju života.

A reforma, kako je na nedavnom skupu u jednoj od odaja hotela “Hajat”, prilikom promocije najboljeg trenera i igrača u 2011. godini, najavio predsednik Saveza Tomislav Karadžić, počinje već sa prvim proverama reprezentacije u februarskom terminu. Srbija tada odlazi na Kipar, a “Sport” ekskluzivno saznaje da će za ovaj put na Rajsko ostrvo pozive dobiti najtalentovaniji igrači iz mlade reprezentacije: Lazar Marković, Filip Đuričić i Matija Nastasić!

- Da, radi se o momcima koji mnogo obećavaju i pred kojima je nema sumnje lepa budućnost – kaže v. d. selektora Radovan Ćurčić.

Naravno, pričati i pisati sada ko će sve biti na premijeri u septembarskom meču sa Škotskom, bilo bi neozbiljno, ali jasno je da će upitnik biti iza nekih imena koja zbog godina, forme i dužine trajanja, (polako) gube kredibilitet, a uskličnik iza igrača koji će predstavljati kostur novog tima Srbije.

Odgovornost je, među prvima, preuzeo već Aleksandar Kolarov, svestan da je došlo vreme za preuzimanje štafete. Zajedno sa Branislavom Ivanovićem, Nevenom Subotićem, Zoranom Tošićem, Zdravkom Kuzmanovićem... Kolarov će imati teret više u svakom budućem meču reprezentacije. Ovi kreatori i nosioci, nadamo se, jedne nove, pozitivne atmosfere u nacionalnom timu (kao preduslova svakog dobrog rezultata), imaće na sebi i dodatni pritisak, pritisak koji ima radni naslov – biti ili nestati.

Posle neuspeha u kvalifikacijama za EP u Ukrajini i Poljskoj, naš reprezentativni fudbal nema mnogo izbora. Odlazak na SP značio bi ne samo punu kasu, nego i afirmaciju i kontinuitet neophodan onima koji mogu i moraju da traju. Odsustvo sa velikih međunarodnih takmičenja, EP i SP, baca nas na marginu svih događanja i takvim epilogom gube svi. I nacionalni savez, i liga, i klubovi, i igrači, i sve druge strukture koje nalaze profit od najpopularnijeg sporta, mnoge privredne grane i ustanove.

Neodlazak u Brazil doneo bi ranu koji bi teško bilo zaceliti, nove turbulencije u Savezu (šira javnost priznaje i ocenjuje rad čelnika Saveza samo kroz prizmu rezultata “A” selekcije, sve ostalo je u zapećku i nema težinu kao učinak najboljeg tima), nezadovoljstvo dežurnih kritičara i ono što je najvažnije, odsustvo projekata( kapitalnih) koji fudbalu znače život.

Gurnimo, ipak, crne misli na stranu. Srbija ima kvalitet, snagu, timsku i individualnu, da odgovori najvećem izazovu u naredne dve godine i izbori plasman na SP u čini se nikad jačoj konkurenciji (Hrvatska, Belgija, Škotska, Vels i Makedonija).

Naravno, ova nova Srbija u najavi, zahteva i podršku, pre svega strpljenje i razumevanje za novog selektora i njegovo traganje za timom i igrom koji bi nas odveli na najveću smotru fudbala. Za Srbiju, fudbalsku i sportsku javnost ovo nije utakmica koja traje 90 minuta, već maraton od deset susreta! Maraton koji će trčati Kolarov i saigrači, igrači kojima narod i javnost moraju biti vetar u leđa, a ne sudija koji traži kaznu i pre izricanja presude. Do Brazila, jer, ulog je nikad veći – biti il' nestati!

SELEKCIJA FUDBALERA
U analizi neuspeha reprezentacije u kvalifikacijama za EP (po)stoji interesantan detalj koji možda otkriva prave razloge našeg kraha. Naime, gotovo 70 odsto tima koji je nastupao činili su pojedinci sa diskutabilnim klupskim statusom, odnosno malom minutažom u ligaškim mečevima. I, normalno, kada nemaš kontinuitet u ligi, ne možeš da budeš na odgovarajućem nivou u reprezentaciji, a ime kluba iz kojeg dolaziš samo je bila fasada da nam reprezentaciju čine “igrači iz najboljih evropskih klubova”.

Anomalija koja nas je koštala silnih bodova, jer, primera radi, dešavalo se da na golu bude Jorgačević koji, za razliku od Kahrimana i Stojkovića, nije ni branio u klubu, da je veliku minutažu imao Ninković koji je bio rezerva u kijevskom Dinamu, da Žigić dugo nije igrao za Birmingem, da...

Spisak je poduži, a važno je da za Srbiju igraju najbolji, a najbolji su oni koji imaju kontinuitet u klubu, a ne u – reprezentaciji.