Rodžer Voters: Držim vam palčeve da zadržite granice

ENGLESKI muzičar, kompozitor, tesktopisac, pevač i jedan od osnivača legendarne grupe "Pink flojd", Rodžer Voters (69), sa svojim muzičko-scenskim spektaklom "Zid" gostovaće 1. septembra na beogradskom Ušću. Za razliku od prošle turneje kada je šou o otuđenju i transformaciji, koji je do sada gledalo 3,3 miliona ljudi, održavan u arenama i halama, sada će biti izvođen isključivo na otvorenim prostorima i stadionima. Na pitanje po čemu se ova turneja još razlikuje od prethodne, Voters je u telefonskom razgovoru iz Njujorka rekao za "Novosti":

- Turneja po Evropi je drugačija, jer smo napravili još veći šou, pokretljiviji, dinamičniji i uzbudljiiji od nastupa za arene. Ekrani imaju duplo više piksela, što će publici omogućiti da vidi izvođače na sceni ali i da uživa u vizuelnim efektima.

* Da li biste nešto promenili na nekom "Pink flojd" albumu?

- Uvek kad radim ploču imam gomilu nezavršenih projekata i umesto da završim jednu, radije počinjem rad na drugoj. Ali, imao sam sreće što sam radio sa vrlo talentovanim i posvećenim ljudima koji čitav život provode praveći dobre ploče.

* "Pink flojd" je uvek išao ukorak sa novim tehnologijama, kako danas gledate na muziku u eri interneta?

- Uvek sam bio vrlo protiv MTV. Mislim da su oni tu samo zbog para. I zato sve izgleda tako kako izgleda i liči jedno na drugo. Nema baš mnogo veze sa muzikom. Čak su i klasičnu muziku, koja je veličanstvena sama po sebi, jednog Bramsa, Mocarta, Čajkovskog sveli na minimum. Sve što MTV radi je zbog prodaje, umesto da inteligentni muzičari stvaraju predivne komade, oni štancaju muziku koja se koristi za reklamu, da proda neki proizvodu. Umesto da se sama prodaje. Smatram da je MP3 užasan format zbog lošeg kvaliteta. Ljudi ga koriste kako bi slušali nesavršen zvuk. I zaista mislim da ljudi treba da ostave svoj ajfon kod kuće kad pođu na koncert. Ajfon na rokenrol ili bilo kom drugom koncertu je apsolutno nedopustiv. Baš kao i u operi. Tamo ne bi mogli da ga koristite. Na rok koncertu ajfon vrlo ometa ljude iza vas. Niste povezani sa momentom, već ste rob te male stvarčice koja vam je postala najvažnija u životu. Mnogo je mladih koji idu okolo sa tim sranjem umesto da iskuse život onako kako im se dešava. Ljudi ga koriste da slikaju svoju decu dok se igraju, umesto da zajedno sa njima uživaju u momentu igre. Bolje da gledate ptice, nebo ili rok šou, umesto što buljite u te male TV ekrane. To je vrlo tužno.

* Mnogobrojni muzičari obradili su pesme "Pink flojda", sviđa li vam se neko?

- Presrećan sam što ljudi obrađuju pesme, jer je to najveći kompliment koji mogu da daju pesmi i grupi. Jedna od "Diksi čiks" Natali Mejns je u Americi upravo objavila prvi album "Mother", a naslovna stvar je obrada moje pesme "Mother". Srećan sam što je to snimila baš ona koja je 2003. godine ustala i digla glas protiv američke invazije Iraka, katastrofalnog dela američke politike. Bila je na sceni i rekla predsedniku da treba da se stidi, što je bilo vrlo hrabro, pa je platila cenu za to, jer dugo nije mogla da snimi album. Skidam kapu svima koji se bore za ono u šta veruju i govore što im je na umu.

* Kakav je bio vaš odnos sa Sidom Baretom?

- Sid je mrtav nekoliko godina i moj odnos sa njim je sada u uspomenama. On je poludeo 1968. i od tada se više nismo družili. Znao sam ga od svoje dvanaeste godine, dakle od 1955, pa dok nije poludeo. Znači 13 godina, ali predivnih godina. Bili smo vrlo bliski, zajedno smo osnovali "Pink flojd", bez njegove kreativnosti i tekstova, "Pink flojd" sigurno ne bi postali ono što su. Bio je izuzetno značajan i tužno je to što mu se dogodilo. Voleo bih da je danas tu, stari interesantni momak sa kojim mogu da sedim i razgovaram i da nam bude odlično. Ali, nije. Zato moram da ga se sećam i idem dalje.

* Kako objašnjavate da je album "Wish you are here" posvećen Baretu, postao najpopularniji album?

- Da, bio je inspiracija za nekoliko pesama koje sam napisao. Jedna je "Shine on you crazy diamond", ali, pod a, nije bio inspiracija za ostatak ploče, i pod b, to nije baš najpopularniji album "Pink flojda". Ipak, po uspešnosti daleko su popularniji "Zid" i "The dark side of the moon".

* Slažete li se da je po vašem odlasku "Pink flojd" dobio komercijalniji zvuk?

- Reč komercijalno jedino možete koristiti kad govorite o rezultatima i prodaji. Radije ne bih da govorim o albumima koje su Dejvid, Nik i Mik snimili otkako sam otišao. A snimili su dva.

* Koliko tragična sudbina vašeg oca ima veze sa motivom Drugog svetskog rata koji se često pominje u vašim pesmama?

- Ovaj šou je vrlo antiratni, vrlo politički i mnogo pokušava da saoseća sa svim ljudima koji su izgubili voljene u konfliktu, bilo da je to rat ili bilo koji drugi oblik agresije i nasilja. Ali, ne gubimo u ratu samo ljudske živote, već i finansijska sredstva koja smo mogli da iskoristimo da učinimo sebi život udobnijim i boljim. Nema tu mistifikacije, ima ekstremno bogatih i siromašnih. Pogotovo u Americi gde živim, ali i u ostatku sveta. Zato nisam iznenađen što je EU u krizi, što vidim šta se dešava u Grčkoj, Španiji i Italiji. Potpuno razumem bes mladog nezaposlenog čoveka u Evropi i zašto je toliko mnogo protesta na ulicama. Problem je što u ovim teškim vremenima propagandna mašina radi tim tempom da se stiče utisak da nisu bankari krivi, nego neki drugi ljudi. Odjednom želimo da krivimo emigrante, Arape i Muslimane. Vi na Balkanu ste posle 1990. imali užasni građanski rat sa mnogo žrtava. Držim vam palčeve da zadržite granice i dobre susedske odnose. Mi ne biramo gde ćemo se roditi. Ali svako dete kad odraste treba da se bavi produktivnim radom, a ne da bude agresivno i napada druge.