UZ melodiju „Lela Vranjanka“, u izvođenju trubača, među okupljenim rođacima, prijateljima i poštovaocima Staniše Stošića, na gradskom trgu u Vranju, koji nosi ime legendarnog pevača, gradonačelnik Miroljub Stojčić, pevačeva supruga Ljiljana i sin Dušan otkrili su spomenik ovom istaknutom umetniku.

Autor spomenika beogradski vajar Zoran Ivanović je „vranjskog Pavarotija“, koji je pesme iz svog zavičaja izvodio sa mnogo ljubavi, tuge i čežnje, predstavio onako kako ga pamte njegovi najbliži, ali i obožavaoci - sa podignutom desnom rukom i levom kraj srca.

- Moj školski drug je bio vrlo karakteran, najbolje je pisao pismene zadatke u školi. Bio je boem, voleo je žene, ali nikada nije krenuo stranputicom. Vrlo sam dirnut, jer se Staniša vratio u grad iz koga nikad nije otišao. Zato, prijatelju dragi, dobro mi ostao u Vranju - rekao je Jovan Stošić, drug legendarnog pevača.

Stanišin sin Dušan istakao je da su Vranjanci na ovaj način ovekovečili lik i delo njegovog oca.

ZA SVA VREMENA Doajen vranjanske pesme Staniša Stošić umro je 8. aprila 2008. u 63. godini. Iza sebe je ostavio više od 3.000 numera, a na srpskoj muzičkoj sceni ostaće upamćen po pesmama „Dimitrijo sine Mitre“, „Simbil cveće“, „Zbog tebe mome ubava“, „ Šano dušo, Šano mori“ i „Leli Vranjanki“ koja je postala nezvanična himna Vranja.

- Hvala svim Vranjancima što su se ovim lepim gestom odužili, jer je on dostojanstveno širom Srbije, ali i u celom svetu predstavljao ovaj kraj - rekao je Dušan Stošić, držeći za ruku svoju majku Ljiljanu, koja nije uspela da sakrije suze.

Trubač Nenad Mladenović je sa petnaest godina prvi put nastupio sa Stanišom Stošićem, a zatim su nastavili uspešno saradnju.

- Čika Staniša je uvek imao mnogo razumevanja. Pamtim svoj prvi nastup kada sam slučajno zamenio Bakiju Bakića u orkestru. Imao sam veliku tremu, ali je dobro ispalo. Posle toga smo se često sretali i on nam je pomagao da se spremamo za nastup u Guči i rado smo svirali njegove pesme - istakao je Mladenović.