SREĆNA sam i uzbuđena! Već dugo živim na ivici svetova. Iz pozorišne kutije kao da sam probila zid pozorišta i krenula u susret gledaocu kome sam najpotrebnija. Pitala sam se kakav će biti odgovor - da li će i publika krenuti ka meni kada mi je najpotrebnija. Njen odgovor i redovi ispred Sava centra za mene su veliko uzbuđenje i nagrada - kaže Ivana Žigon uoči svečanog koncerta „Putevima umetnosti i slobode“, koji u četvrtak veče svojoj publici daruje u slavu Dana oslobođenja Beograda.

- Umetnost je za mene oduvek bila borba za lepši svet, a umetnici ratnici čije je jedini oružje ljubav - govori Ivana. - Ne čudi da se moj prvi veliki koncert ostvaruje na ovaj važan dan. Umetnost je, kako je moj otac govorio, generator slobode. Zato ćemo uvažiti preživele borce protiv fašizma koji se nisu plašili da daju svoj život za otadžbinu, a mi se danas, nije mi jasno zbog čega, plašimo da im kažemo hvala.

ŽIG POZORIŠTA O IVANINOJ knjizi „Žig pozorišta“, koja je upravo izašla, Dobrica Đosić u pogovoru kaže da je to najumniji i najlirskiji esej napisan o pozorištu na srpskom jeziku.
- Čast mi je što će pozorišna diva Svetlana Bojković pročitati odlomak iz moje prve knjige - kaže Ivana.

Iz oslobođenog Beograda, kroz pesme i stihove, uz pratnju „Gudača svetog Đorđa“ i hora „Braća Baruh“, Ivana će sa svojim gostima krenuti u hodočašće po čitavom svetu, jer onaj koji voli svoj narod ume da voli čitav svet.

- Plod te moje ljubavi prema čitavom svetu koju crpim iz korena utemeljenog u mom zavičaju - u Srbiji, jeste i video-disk uspavanki svih jezika i boja, koji sam ostvarila uz pomoć Grada Beograda i kamermana Vaska Vasovića. Glavni akter uspavanki je moj sin Stevo. Najbolje mu je legla uloga tanzanijskog dečaka u šumi koji se druži sa prirodom i paukovima.

NE KRIJEM SUZE O DUŠI koju „raspara“ pred publikom i svojoj misiji Ivana kaže:
- Imam prijatelja koji mi je zabranio da više ikada zaplačem sebe i čitav narod. Neka mi oprosti što ću se i u četvrtak veče truditi da se povežemo suzom koja leči. Rodivši se u pozorištu, poprimila sam nepokolebljivu veru da se svaki san može ostvariti kao na sceni. Otud toliko čežnje za nemogućim.

Ovo hodočašće, poput litije, kreće iz Beograda na prvu tvrđavu pravoslavnog slavjanstva - Kosovo i Metohiju. Premijerno će biti izvedena pesma „Metohija“ Gavrila Kujundžića.

- To je najlepša pesma koju sam ikad pevala i čula! Uz mene će biti moja porodica „Kosovskih božura“. Poslednjih godina trudila sam se da na 150 koncerata budem njihova mama iz senke. Strepim jer ću prvi put biti „zvezda večeri“. Da li ću moći da iznesem svu toplinu i osećaje kao što umeju to moji najlepši božuri?

Sa Kosova, putevima preostale nade, krenuće pesmom u Rusiju,jedinu zaštitnicu. Planeta će se okrenuti oko Sunca, koje će ih obasjati i u Havani, gde živi narod koji na šekspirovsku dilemu „biti ili ne biti“ odgovara pesmom i ljubavlju. I, na kraju, obrešće se u Sava centru, tu gde jesmo - u otadžbini umetnosti, na sceni gde se i rodila.