Milica Mihajlović: Od glamura do prašine

U SVET glume Milica Mihajlović ušla je na velika vrata - iako tek studentkinja druge godine Fakulteta dramskih umetnosti, u svom debitantskom filmu „Kaži zašto me ostavi“ igrala je rame uz rame sa Žarkom Lauševićem. Reditelj Oleg Novković uveo ju je u magični svet koji je od detinjstva sanjala, a koji ni danas, skoro dve decenije kasnije, i posle mnogo iskustva, ne bi menjala ni za jedan drugi.

U prirodi joj je da ne podnosi dosadu, pa je raduje širok spektar likova koje je tumačila i zbog kojih su je svrstali u karakterne glumice. Uspela je da izgradi svoje ime, iako je odrastala uz prefiks na koji je ponosna - „ćerka Dragoslava Mihailovića“. Mada nije igrala u delima koja potpisuje njen otac, glavni kriterijum u izboru uloga joj je upravo priča. Time se vodila i kada je prihvatila uloge u dva trenutno aktuelna televizijska projekta - TV filmu „Sestre“ (nedavno premijerno prikazan) i seriji „Vojna akademija“, koja se trenutno snima.

- Moja glavna delatnost su pozorište i film, ali mi je veoma drago što učestvujem u ova dva televizijska projekta - kaže Milica. - U „Sestrama“, koje se bave trgovinom ženama, igram inspektorku. Scenario je zasnovan na istinitim ispovestima žrtava, a prvobitni plan je bio da se napravi serijal od 12 epizoda koje će biti TV filmovi za sebe. Nije izvesno da će se to desiti, ali veoma je važno da se o toj temi priča, jer je zastrašujuća, šokantna, ali i edukativna.

* Kakvi su vam prvi utisci o „Vojnoj akademiji“?

- U toj seriji će se pojaviti nova generacija mladih glumaca, što je lepo, a radujem se i što prvi put od studija sarađujem sa rediteljem Dejanom Zečevićem, koji mi je drug iz gimnazije. Igram radnicu u kantini koja se zaljubljuje u kapetana (Ljubomir Bandović), pa tu nastaje slatka ljubavna priča. Inače, tekst Gordana Mihića mi je približio svet kadeta, o kome nisam mnogo znala. Na neki način mi je sve to dirljivo, jer ima porodica koje su svoju decu poslale na školovanje na Akademiju, a inače ne bi mogle sebi to da priušte. Kadeti žive i uče zajedno, i njihovo odrastanje možda jeste naporno, ali je i uzbudljivo. Divim se njihovoj posvećenosti.

* Koliko ima sličnosti u vojničkom i glumačkom pozivu?

- Kad su videli kako izgleda snimanje, pravi kadeti su nam rekli: „Ala je vama naporno.“ Gluma gledajući sa strane izgleda glamurozno, a zapravo je reč o napornom fizičkom i psihičkom poslu. Snimanja mogu da traju i po 16 sati, i mi smo tad i gladni, i umorni, i prašnjavi, a najteže je izboriti se sa dugim satima čekanja. Treba znati kako sačuvati koncentraciju, biti u fizičkoj kondiciji, ali i stalno se obrazovati i postavljati sebi nove izazove.

* Postoji li neka uloga koju priželjkujete i ona zbog koje se kajete?

- Neke priželjkujem, ali ih ne jurim, jer pokazalo se da koliko glumac bira uloge, toliko i one biraju njega. Uvek me potrese kad vidim ne starije, nego stare kolege, koje i dalje trepere pred svaku predstavu i imaju tremu. Jer, u ovom poslu si večito na prijemnom ispitu, nema onoga: Zauzeo sam ovo mesto i niko me ne može pomeriti. Naprotiv, već sledećeg trenutka se može desiti da debelo zabrljaš. Nisam učestvovala ni u čemu čega bih se stidela, ali postoje, naravno, neki projekti koji, uprkos ogromnom trudu i dobrim namerama, nisu ispali najbolje.

* Da li ste nekad zažalili što ste izabrali baš glumu? Šta vam je rekao otac?

- Nikad. Koliko god da sam se suočavala sa stresnim i teškim situacijama, uvek sam svim srcem bila u svom pozivu. Pošto je moj brat slikar, otac nam je rekao da ako smo se već odlučili za život u umetnosti, treba da se trudimo da uvek budemo najbolji. Ali ne u poređenju sa drugima, nego u odnosu na sebe. Treba imati stroge kriterijume prema sebi, jer taj unutrašnji gonič te najviše tera da napreduješ.

* Šta vi govorite sinu?

- Živimo u vreme užasnog ukusa, i svesna sam da će se on kroz odrastanje kolebati da li da se prikloni ukusu većine koji je grozan, i to negovano grozan. Ali, uprkos iskušenjima, sigurna sam da ono što se ponese iz kuće ostavlja najdublji trag. Tako da ne verujem da u smislu etike i estetike čovek može da pobegne mnogo daleko od onog što mu je „zapisano“ kroz vaspitanje.

* Čak ni u ovom vremenu?

- Mi imamo tu „sreću“ da na našim prostorima dugotrajnijeg blagostanja maltene nikad nije ni bilo. U tim previranjima, nemirima, ratovima, ne postoje porodice koje generacijama imaju utabanu sigurnost. Sve je od danas do sutra, može da nestane preko noći, a vidimo, može i da se stekne isto tako. Naše vreme krije velike opasnosti, ali zamke su postojale uvek, pa kako su se drugi nosili, tako ćemo i mi.

O POSLU I KOD KUĆE

SA suprugom Vojom Brajovićem, Milica se upoznala na snimanju filma „Urnebesna tragedija“. Pravilo da nema priče o poslu kod kuće - u njihovoj porodici ne važi.

- Mogu da razumem glumačke parove koji tako funkcionišu, ali mi pričamo i o poslu. To nam je nekako prirodno, jer su to naša zajednička interesovanja, ali, naravno, svako bira ono što mu treba.

NIŠTA, PA SVE

OSIM predstave „Trst“ koja je nedavno premijerno izvedena na sceni Ateljea 212, u režiji Alise Stojanović, Milica je angažovana na još nekoliko frontova.

- U toku je snimanje filma „Ustanička ulica“, nedavno smo završili film „Top je bio vreo“, a ove sezone sam imala i premijeru u „Pužiću“. Tako je u našem poslu, ili sediš i grizeš nokte, ili se sve poklopi u isto vreme. Neverovatno.