POPULARNI bosanskohercegovacki pevač, Edin Dervišhalidović poznatiji kao Dino Merlin, koji će predstavljati BiH na Evrosongu u maju u Diseldorfu, u ekskluzivnom razgovoru za Novosti govori o koncertu u Beogradu i zbog čega nije dolazio u Srbiju punih 20 godina.

Dino nije izgubio ništa od svoje skromnosti iako važi za veliku zvezdu na Balkanu, otvoreno priča o odnosu sa decom, uspehu, ali i saradnji sa Cecom Ražnatović i prijateljstvu sa Eminom Jahović.


* Vaša pesma “Love in rewind”; važi za jednog od favorita na predstojećem Evrosongu u Diseldorfu. Koliko vam to stvara opterećenje i imate li tremu?

- Živ sam čovek, naravno da imam tremu, to je znak da postojim. Meni je drago ako pesma važi za favorita, ali isto tako znam da u svim zemljama koje se takmiče u ovom trenutku timovi rade na pripremi svog nastupa ulažući u njega sve svoje kapacitete. Svi smo mi ljudi u istom poslu, svi znamo da je Evrosong onaj trenutak kada izlaziš na teren u državnom dresu. Zato je Evrosong toliko važan kako gledaocima, tako i nama.

CECA

* NAŠOJ najpopularnijoj pevačici, Svetlani Ceci Ražnazovic ste napisali tri velika hita, "Žarila sam žar","Zaboravi", "Beograd". Nagađalo se da ste se vi i Ceca posvađali posle saradnje i da su vam svojevremeno pretili zbog toga sto ste napisali čuveni "Beograd"?

- Niko mi nikad ni zbog čega nije pretio. Napisao sam te pesme pre rata i tu se naša saradnja i završila. Ja živim za pesme i od pisanja pesama.

* Često ste govorili da vaše pesme imaju autobiografski karakter i da najbolje opisuju pojedine segmente vašeg života. Na šta se pesma „Love in rewind” konkretno odnosi?


- Često se dešava da taj termin “kriza srednjih godina” u nama izmami blagi osmeh. To je ono vreme kada se neki odluče da po prvi put skoče paraglajdingom, dok se neki drugi hvataju za glavu shvativši da je najlepši deo života prošao. U jednom trenutku pravimo inventuru svog života, filtriramo događaje i emocije. Na nekom našem imaginarnom kasetofonu pritisnemo dugme 'rewind' kako bismo vratili one najdragocenije trenutke, esenciju, ono što nas u stvari, drži i dalje u životu.


* Treći put učestvujete na Evrosongu kao autor. Koliko ta činjenica može biti prednost, a koliko mana?

- Pa možda je upravo to taj moj skok sa paraglajdingom (smeh). Mnoge kolege mi kažu da je to hrabrost. Nije isto otići tamo kao mlad izvođač iako neko ko iza sebe ima 25 godina karijere. Meni to, u suštini, ne treba, ni radi sopstvene potvrde, ni radi promocije. Ja tamo idem da predstavim pesmu za koju sam osetio da moram da otpevam pred velikim auditorijumom.

* Da li ste čuli pesmu koja će predstavljati Srbiju na Evrosongu i šta mislite o njoj?

- Čuo sam je. To je jedna vrlo interesantna, rekao bih - tipična beogradska pesma.

KROZ SARAJEVO - BICIKLOM

* U SARAJEVU kažu da vas slava nije promenila i da je sasvim normalno da kroz grad prođete na biciklu. Kako to da Sarajlijama ne mašete iz nekog preskupog sportskog automobila?

- Mahanje iz skupog automobila ostavljam ljudima koji nemaju sluha za vreme i prostor u kome žive.

* Imali ste u planu da ovog proleća napravite koncert u Beogradu, ali se on odložio onog trenutka kada ste izabrani da predstavljate BiH na Eurosongu. Kada ćete konačno doći u Beograd? Zbog čega niste dolazili u Srbiju?

- Dolazim, jer moja mnogobrojna publika u Srbiji to zaslužuje. Nije me bilo dvadeset godina. To su, ujedno, bile i najteže godine za mnoge generacije koji žive na prostoru bivše Jugoslavije. Godine prolaze, a mnogi i dalje prizivaju tu prošlost, izvlače njene najtamnije momente na svetlo dana kako bi nas i dalje držali njenim zarobljenicima, kako bismo i dalje gledali unazad umesto unapred. Ja želim da gledam unapred. Gandi je rekao “Budi ona promena koju želiš videti kod drugih”. Verujem da među nama ima najviše onih koji bi želeli da budu ta promena, a ja želim.


* Kada ste počinjali da pevate, govorili su vam da nikada nećete postati zavezda. Danas važite za jednog od najpopularnijeg pevača na Balkanu. Šta je sve bilo potrebno da postignete ovakav uspeh ?

- Problem tih prognozera je bio što najvrednije stvari mere bezvrednim kriterijumima. Mnogi urednici i dan danas muzičare posmatraju po frizuri i stvarima koje su kratkog daha. Nešto što ne možeš instant stvoriti to je duša.


* Odlazite li u kafanu i koju pesmu najradije poručujete kada se nađete u dobrom društvu?

- U retkim trenucima kada odem u kafanu i kada muzika priđe mom stolu, oni već znaju koju pesmu će da mi sviraju - "Dva smo sveta različita" od Tome Zdravkovića (Kiša je padala, a ja sam plakao za njom).

EMINA JAHOVIĆ

* PRIJATELJ ste sa našom pevačicom Eminom Jahović i njenim suprugom Mustafom Sandalom. Kako ste prešli put od saradnika do pravih prijatelja?

- Prijateljstvo je jedna od najvećih reči koja se treba, kao i ljubav, vrlo retko izgovarati. Emina je draga, proaktivna, mlada i talentovana žena. Njen suprug Mustafa je jedan od velikana pop scene u jugoistočnoj Evropi. To su za mene veoma dragi ljudi i cenim vreme koje sam proveo s njima.

* Dete ste razvedenih roditelja i imali ste teške periode u mladosti. Koliko je to uticalo na odnos sa vašom decom, Naidom i Hamzom? Zbog čega ste ponosni na njih?

- Oni su danas već odrasli, samostalni ljudi. Ni u jednom trenutku nisam želeo da na putu koji su izabrali koriste činjenicu da su deca poznate ličnosti, a to nisu ni oni želeli. Ono što su do danas postigli, postigli su zahvaljujući sebi, a na tako nešto svaki roditelj bi bio ponosan.


* Vaša ćerka je prošle godine magistrirala na prestižnom Univerzitetu Oksford. Šta vam je prolazilo kroz glavu dok ste je gledali sa diplomon u ruci?

- Dan pre mi je taksista rekao kako je ona jedna pristojna devojka. I dalje sam od onih koji misle da su pristojnost i čovečnost najveće ljudsko plemstvo. U životu sam sretao brojne velikane, ali ono što me vezalo za njih i za neke druge ljude je u stvari ona najobičnija ljudska crta. Pamtim ih po tome, a ne po njihovom statusu ili poziciji.


* Koliko vaša deca utiču na vaš rad i stvaranje pesama?

- Oni su moji prvi slušaoci.


* Vašu ženu Amelu upoznali ste još dok ste bili u gimanziji i danas vazite za najskladniji brak na etradi. U čemu je vaša tajna?

- Volimo se.


* Modni kritičari često vas hvale time da ste uvek savršeno obučeni. Ko se brine o tome da vaš stajling izgleda besprekorno?

- Daleko je od savršenog, ali hvala ako tako mislite. Od onih sam ljudi koji više cene osećaj za stil nego ono što je moderno, pa tako nekako i biram ono što ću obući.


* Publika sa vaših koncerata odlazi prezadovoljna i po mnogima pravite nastupe o kojima se dugo priča. Ne libite se da na sceni skačete, igrate. Odakle crpite energiju?

- Na početku moje karijere, energiju sam crpeo iz bega od surove svakodnevice. To je kao princip rada mlaznog aviona, koji ide napred potiskujući sve iza sebe. Tada sam teško živeo, radio sam u fabrici da bih preživeo i pesme su bile moj beg. Sva moja umetnost je bila iz nužde i beg od te stvarnosti. I danas sam na neki način svestan da je jedna od temeljnih stvari koja vas gura napred borba za egzistenciju, jer ovde nikada niste sigurni. Mi živimo na trusnom tlu gde ništa nije izvesno. Svaka generacija može izgubiti sve.


* Za vas kažu da kroz pesme slavite islam. Ima li istine u tome?

- Ja bih pre rekao da slavim život. A ja život živim ne samo da ga preživim, već da ga doživim, a da mu se malo i divim. Unutar toga slavim red, a neki kažu da je red najveći nebeski zakon, pa ako hoćete i Božji zakon. To znači da slavim Boga, a Bog je dao život kao svoje najveće remek-delo.


* Kada i koliko puta ste sebi rekli ne mogu više, hoću neki drugi život?

- Svaki dan, više puta.