“Zlatna truba” osvojila svet

U prvom času posle ponoći Užičanin je nagrađen “Zlatnom trubom”, koju mu je uručio predstavnik našeg lista Zoran Kešelj, 40.000 saboraša je gromoglasno pozdravilo majstora, pre prvih taktova srpske himne. Među njima, bila je cela Dejanova porodica: supruga Branka, majka Kata, četvorogodišnja ćerka Jovana nije htela na spavanje dok oca ne vidi na bini... A Dragačevom se širio dobro poznati, dobri duh Dejanovog pokojnog oca Mića Petrovića, legende sabora i srpske trube. “Dan posle” trijumfa majstor je dočekao budan, od uzbuđenja oka nije sklopio. Nije teško pogoditi, kroz snoviđenja, od ponosa i sreće mislio je majstor o ocu Miću, dedi Danilu, pradedi Tanasiju, svi su bili trubači, dom Petrovića oduvek je bio muzička radionica i pozornica. I to kakva, puna “Zlatnih truba”.

- “Zlatna truba” nije bez razloga postala prestižna, tu publika “sudi”, a nagrađuju najveće novine. Ja sada imam tri “Zlatne trube”, ali oca nisam nadmašio, on je osvojio četiri priznanja “Večernjih novosti” - kaže Dejan usred dragačevskog meteža.

Svirao je Dejan celom svetu “Gradinom cveće cvetalo”, “Homoljski vez”, himnu “Bože pravde”, “Marš na Drinu”, “Užičko kolo”, “Dubočanku”... Mićo Petrović je svojevremeno prvi među srpske trubače “uveo” strane teme, “Kondorov let”, muziku iz filma “Kosa”, “Lambadu”... Stao je prerano, ali je Dejan nastavio dalje.

- Sada spremam novi album sa mojim “Big bendom”, praštaće uz trube: gitare, vokali, bubnjevi... Pored toga, izdaćemo još jedan album, “čist” trubački, vraćamo se na posao za nekoliko dana kada se makar malo odmorimo od neviđene fešte u Guči - kaže nam Dejan. Iz svog Dubokog, popeo se visoko na krov sveta, probudila je u cik zore “Zlatna truba” Užičane, još jednom, iz doma Petrovića.

USPEH TRUBAČA EKREMA MAMUTOVIĆA IZ VRANjA

SAMO dva dana nakon što je njegov orkestar proglašen za najbolji na planeti - na prvom međunarodnom takmičenju u Guči, Ekrem Mamutović iz Vranja okitio se još jednim priznanjem stručnog žirija - Prvom trubom Dragačeva. Trijumfovao je u ljutoj konkurenciji, čime je opravdao zvanje majstora trube.

- Iznenađen sam, jer ovo stvarno nisam očekivao. Velika mi je čast što smo najbolji na planeti, a usledio je šok kada su me proglasili za Prvog trubača u Guči - kazao nam je Ekrem.

- Slavili smo do dugo u noć, ali slavlje nam tek predstoji, kada se vratimo u rodno Vranje.

Ekrem kaže da se za Sabor u Guči pripremao najmanje pola godine, dnevno je sam vežbao i po dva sata, a sa orkestrom duplo više.

- Prošle godine smo proglašeni za najbolji orkestar na Saboru i zato smo putovali po celoj Srbiji, ali i u inostranstvo... A sada nas tek čekaju gostovanja - rekao nam je Ekrem, koji poznaje note, jer je završio nižu muzičku školu, ali, ipak, kaže i dalje svira po sluhu.

Ekremovim stopama već su krenuli i njegovi sinovi - Dobrivoje i Kristijan, iako im je tek tri i po, odnosno godinu i po dana.

- Uzimaju moju trubu i ne ispuštaju je, a stariji sin već svira i prve tonove. Moj orkestar samo živi od trube. Od ovog posla izdržavamo i našu decu, njih ukupno dvadesetoro

- zaključio je Ekrem.

“SLAVUJ” BACIO PUBLIKU U TRANS

“TRUBO sviraj zbor!” Posle ove rečenice, koja se na Saboru u Guči izgovara već 50 godina, na sceni se pojavljuje 160 trubača. Sve trube sviraju saborsku himnu “Sa Ovčara i Kablara”, a potom se gučkom dolinom razleže zvuk prangija. Momenat za nezaborav, kažu saboraši.

Tako je počelo finalno takmičenje najboljih trubačkih orkestara Srbije u subotu veče, na stadionu kraj Bjelice. Ispred bine čekala je nepregledna masa ljudi, njih oko 40.000, na svirku “zlatne”. Nizala su se kola, čočeci, izvorne narodne pesme.

Atmosfera, međutim, ni nalik na onu koju je kasnije napravio Miroslav Ilić. Zaglušujuće je bilo kada se “slavuj” iz Mrčajevaca popeo na scenu i pozdravio saboraše sa “Pomaže Bog”. A onda prva pesma - “Nije život jedna žena”. Miroslav se i ne čuje, ni orkestar Miše Mijatovića. Ori se iz hiljade grla. Pevaju svi glasno, najglasnije: “Lažu da vreme leči sve”, “Pozdravi je, pozdravi”... Otkinula je publika na “Selo je moje cela Šumadija”.

- Nas tridesetoro iz Kragujevca došli smo u Guču samo da bismo čuli Miroslava, i naravno da se proveselimo uz trubu - rekao nam je Miloš Vujić. - Pratimo Miroslava na svim nastupima, ali mislim da mu je ovo bio najluđi koncert, ovo sigurno neće zaboraviti za ceo život.

Nakon koncerta masa se raspršila po gučkim ulicama. Nikada Guča nije bila toliko krcata saboraša kao u subotu veče. Ne pamte ovakvu gužvu ni oni najstariji. U Guči kao u košnici. Biju trube sa svih strana. Dumbaraju bubnjevi. Saboraši u transu. U kafani kod spomenika trubaču svirao je jedan orkestar, a svi na nogama. Žurka u Guči završena je oko četiri po ponoći. A, već u nedelju ujutro saboraši su opet bili na ulicama. Jurili su trubačke orkestre, kojih je bilo sve manje. Savladao ih je umor, jer trubili su punih deset dana.

SAOBRAĆAJNA NEZGODA

U subotu uveče na regionalnom putu Guča - Lučani, dogodila se saobraćajna nezgoda u kojoj je sedam osoba zadobilo lake telesne povrede i svi su, nakon ukazane lekarske pomoći, pušteni kući.

Do nezgode je došlo kada je vozač autobusa jagodinskih registarskih oznaka Dragoljub Petrović (65) iz Ćuprije na mestu zvanom “Liška stena” bočnom desnom stranom zakačio stenu.

Policija je u poslednja 24 sata, prilikom kontrole vozila na prilaznim putevima Guči, registrovala 102 vozača pod uticajem alkohola, a 16 je zadržano na trežnjenju u Čačku, jer su imali više od 1,20 promila alkohola u krvi.