TO je bio i prvi dečko sa kojim sam se potukla pred početak škole, ili u prvom razredu osnovne škole, ne sećam se tačno. Otac me je u to vreme učio kako da se branim a ja sam to izgleda odmah naučila. Dobila sam po oku, a dečaku sam izbila zub. U stvari, i ja sam se njemu sviđala i on se meni sviđao.

PRVA CIGARETA
RANO. Sa društvom u školskom toaletu, kako to obično biva. Sećam se da je dimilo kao iz lokomotive. Kasnije ću postati strastveni pušač.

PRVI POSAO
U KUĆI smo imali svi svoje poslove i zaduženja, vaspitavana sam da se u životu mora raditi da bi se opstalo, ali sam sve to zanemarila kada sam dobila svoj prvi ozbiljni posao za platu u Zagrebu na Šalati. Od prve plate majci i ocu sam kupila poklone i prestala sam više da idem jer mi se posao nije sviđao.

PRVI AUTO
TO je bila bela **buba**, kupljena u Nemačkoj, gde sam i položila vozački ispit, pa sam puno morala da vežbam i naučila sam dobro da vozim. Auto je bio polovan, ali je bio kao nov, jer u Nemačkoj ima reda i tamo ne podvaljuju. Zato me je odlično služio.

NAJ PRIJATELJI
PUNO ih je. Pre svega moja familija koja je tu i u dobru i u zlu, a zatim moje prijateljice Silvija, Duda, Cica, Nenad, Mikićka.

NAJ PONOS
SKROMNO moram da priznam da sam i ponosna i duboko u duši srećna što se nisam pokvarila u ovim vremenima. Ostala sam ista, iste stavove imam prema životu, pojavama i ljudima, kao i ranije, ili mi se to možda samo čini. Više sam srećna nego ponosna što volim da činim i pomažem ljudima i kad se zauzmem za nešto to isteram do kraja.

NAJ BLAM
STIDIM se zbog stanja morala, stidim se zbog drugih. Dvehiljadite godine udario me autobus na pešačkom prelazu u vlasništvu privatnika i još se sudimo. Imala sam pet slomljenih rebara, teško sve to podnela. Tada su svi bili ljubazni koliko sam povređena, da bi sada tvrdili da su to samo nebitne povrede.