LEGENDARNI slovenački bend "Lačni Franc", predvođen harizmatičnim kantautorom Zoranom Predinom, dolazi 22. decembra u Dom omladine Beograda da pred publikom, s kojom razmenjuje ljubav gotovo četiri decenije, predstavi prošlogodišnji album "Svako dobro" i nedavno objavljen "Akustična pusa". Naravno, uz nove pesme, podsetiće i na hitove poput "Naj ti poljub nariše usnice", "Ne mi dihat za ovratnik", "Praslovan", "Na svoji strani"... Predin ne krije uzbuđenje pred beogradski koncert.

- To je kao neka terapija - tvrdi muzičar za "Novosti". - Mi Slovenci koji smo otkrili Balkan u sebi, još u prošlom veku, moramo često dolaziti po taj vitamin da se ne razbolimo.

* Šta nas, uz nove albume, još očekuje na koncertu?

- Pripremili smo poprilično neočivan izbor pesama koje smo uvrstili u takozvani balkantrans koncertni program. Od gostiju, osim našeg tradicionalnog prijatelja Sergeja Trifunovića, ove godine će biti i "Lude žene" iz Užica. Rambo Amadeus, nažalost, neće, jer je dobio svoj koncert na taj dan. Biće i još jedan gost, još nije potvrdio, a kada bih vam tražio u deset navrata da pogodite ko je to, ne biste uspeli. Sviraćemo glasno, strasno i beskompromisno. Biće to pravi rokenrol koncert, uz odličnu tehničku podršku.

* Kako je "Brod ludaka" postao "Svako dobro"?

- Nije u pitanju prevod, napravili smo istovremeno dva albuma sa po 10 pesama koji imaju istu muziku i potpuno različite tekstove. Slovenački album se zove "Lađa norcev", što znači brod ludaka, a hrvatska verzija je "Svako dobro" i nema nijedan isti tekst, ni prepev ni prevod, nego nove teme, na istu muziku. To me je dosta uzbudilo.


PROČITAJTE JOŠ - Zoran Predin: Beograd je najbolja terapija

* U nekim eks-Ju zemljama danas zahtevaju "prevod" nekadašnjeg zajedničkog jezika?

- To je bezveze. Ja govorim i pevam na "jugoesperantu", kako sam ga nazvao. To je jezik koji razumeju svi na ovim prostorima. Ne postoji službeno, ali je tu, baš kao i naše društvo srodnih duša kojima na kraj pameti nije da je nacionalnost značajna za bilo šta, već nam je na prvom mestu ko je kakav čovek, ko ima koji talenat, šta voli, čime se bavi. U tom duhovnom svetu, u nepostojećoj zemlji, govori se "jugoesperantom".

SRODNE DUŠE NASTUPI Zorana Predina uz Matiju Dedića za klavirom bude iste emocije u čitavom regionu. - Biti Slovenac na ovim prostorima nije baš neka prednost - tvrdi Predin. - Ali, baš zbog toga sam mogao u Nišu, usred Doma vojske, da otpevam čuvenu Dragojevićevu pesmu na dalmatinskom dijalektu "Galeb i ja" i da svi plaču i pevaju. I obrnuto. U Dubrovniku, Balaševićeva "Priča o Vasi Ladačkom", na "džaba bilo konja vranih" bacali su čaše na pod. Mogao sam to da uradim, jer sam Slovenac. Ne da smo samo graditelji mostova, mi smo time razbili nešto što priželjkuju svi normalni ljudi, sve srodne duše koje se međusobno poštuju.

* Na nastupima sa hrvatskim pijanistom Matijom Dedićem govorite upravo tim jezikom?

- To je nešto što sam izmislio, mogu se pohvaliti, a govorili su mi da sam lud. Niko ne peva "Ti si mi u krvi" kao Čola, ili "Magla" kao Josipa. Slažem se, i na kraj pameti mi ne pada da ih "skidam", nego dajem svoje verzije tim pesmama, koje u ljudima bude njihove verzije. Uz moj glas i Matijin klavir svako u svojoj glavi dodaje sve što želi da čuje na svoj način. Tako su neke pesme dobile potpuno novo lice.

* "Lačni Franc" nazivaju ujedno najromatičnijim i najironičnijim bendom?

- To je kod mene uvek bilo dosta blizu, i gorko i slatko, nijanse. Pera Janjatović mi je dao kompliment kada me je proglasio rokerskim Arsenom Dedićem. Poetika mojih tekstova proizlazi iz starih vremena kada sam morao neke aktuelne dnevnopolitičke teme da sakrijem u erotiku, pa su imale dvosmisleno značenje. U to vreme su znali da zabrane koncert zbog teksta pesme. Dva puta sam bio u policiji na objašnjavanju svojih tekstova. To je vrlo neprijatno iskustvo. Ipak, u ona čudna vremena neke teme su mnogo lakše prolazile nego danas.

* Ima li danas više autocenzure?

- Baš tako. Ja je nemam, ali znam šta će biti sa pesmama ako ih napravim na takav način. Zavisi i od žanra. Kao kantautor, sam za giratom, si najslobodniji i tu možeš sve da kažeš, zavisi od veličine tvojih ja*a... što i nije baš poetski.