KRALj srpske pesme Predrag Cune Gojković, u predahu između koncerata, televizijskih i radijskih emisija i snimanja u studiju, mir je nalazio u porodičnom krugu, kraj supruge Leposave i ćerki Nataše i Katarine. Čovek orkestar, kako su ga zvali, vlasnik prve zlatne ploče na Balkanu, jedan od retkih koji je imao apsolutni sluh, umetnik koji je znao najveći broj pesama i sedam decenija negovao narodnu i starogradsku muziku, često je znao da kaže da su kompletna glava porodice Gojković - njegova supruga Leposava i on.

- Ja sam glava, a ona je vrat - govorio je Cune. - Pitam vas, može li glava bez vrata? Ako imate u kući božanstvenog saveznika kao što je moja Leposava, verujte, ništa vam neće biti teško, a život, koji inače ne donosi uvek sjaj i lepotu, postaće lepota.

Leposava, sa kojom se Cune oženio na svoj rođendan da bi pamtio sve godišnjice braka, uvek je isticala da je on najbolji otac, najdivniji muž i odličan domaćin. Uz njega je bila i kada je najlepši glas srpske scene u Kamenoj sali Radio Beograda u novembru 2015. proslavljao trostruki jubilej - 83. rođendan, 70 godina uspešne karijere i 53 godine braka. Tada su mu uručeni Zlatni mikrofon za životno delo, srebrnjak Vukove zadužbine za doprinos očuvanju tradicije u formi narodne pesme i Nagrada za životno delo Kulturno-prosvetne zajednice Srbije.

- U Kamenoj sali smo učili nove pesme i pisali aranžmane, u njoj sam sa Đorđem Marjanovićem doživljavao sve festivale, od “Sanrema” do “Beogradskog proleća” - rekao je tada Cune. - Tu smo se odmarali i zamarali, plakali zbog neuspeha i radovali se uspesima. Pre rata tamo sam išao u bioskop, a posle rata prolazio sam pored tog zdanja sa strahom od audicije kod “strašnog Vlastimira Pavlovića Carevca”.

Mada je tri godine ranije zbog zdravstvenih problema izgubio ono najvrednije što je imao - glas, slavljenik Cune je tom prilikom, u znak zahvalnosti, zapevao “Ja bih hteo pesmom da vam kažem, koliko vas moje srce voli”, a prisutni su mu se pridružili, uz poneku suzu.

Legenda narodne muzike rekao je da, uprkos narušenom zdravlju, želi da sa naslednicama Natašom i Katarinom snimi pesmu “Unfogettable” Neta Kinga Kola:

- Žao mi je što nismo snimili tu numeru, i žalim što nisam obišao znamenitosti u gradovima gde sam pevao, jer su me često naši ljudi vodili svojim kućama da jedem prasetinu i sarme. Mada, imam i dosta ispunjenih želja. Voleo bih da dočekam i jedno praunuče.

Poslednje tri i po godine Cune je vreme najčešće provodio u društvu unuka Sergeja, Katarininog sina, a posebno se radovao letu, jer su mu tada iz Amerike dolazile starija ćerka Nataša, zet Leo i unuke Mia i Ema. S porodicom mu je uvek bilo najlepše i uživao je da sluša, grli i ljubi unučad. Leposava i Cune 8. novembra je trebalo da proslave 55. godišnjicu braka, ali je njegova smrt sprečila taj jubilej.


CUNETOVA "EMINA" - NAJBOLjA

ZLATNIM slovima u antologiji izvorne i nove pesme srpske muzike, ostaće Cunetovi jedinstveni snimci za sva vremena - “Na Moravi vodenica stara”, “Tužno vetri gorom viju”, “Stani, stani, Ibar vodo”, “Moj konjiću, laki, lagani”, “Janičar”, “Sonja”, “Zapevajte pesme stare”... Po mnogima je Cunetova verzija čuvene pesme Alekse Šantića “Emina” najuspešnija obrada ove prelepe izvorne narodne pesme iz BiH. Zaštitni znak bila mu je numera “Kafu mi draga ispeci”, koju je otpevao više od 40.000 puta.