KRALjICA romske muzike i žena impresivne umetničke biografije Esma Redžepova (73) preminula je u nedelju ujutru u Skoplju, posle kraće i teške bolesti. Ona je pre dve sedmice bila primljena u jednu skopsku bolnicu u teškom zdravstvenom stanju zbog problema sa plućima (bronhopneumonija).

Vest o smrti velike umetnice potresla je Makedoniju, ali i bivšu Jugoslaviju do Vardara do Triglava. Jer Esma nije bila samo svetski poznata po moćnom i emotivnom izvođenju romske muzike, već i po tome što je uprkos slavi ostala beskrajno dobra i plemenita. Usvojila je, odgajila i odškolovala 47 dečaka i jednu devojčicu. Govorila je da je bogata žena jer ima 124 unučadi i šestoro praunuka. Održala je više od 23.000 koncerata, od kojih je trećina bila humanitarna. Snimila je više od 580 pesama, 108 singlova, 20 albuma i šest filmova. Zbog svog humanitarnog rada triput je bila kandidat za Nobelovu nagradu za mir. Povodom 55 godina karijere, 2013. dobila titulu nacionalnog umetnika Makedonije i iste godine predstavljala sa Vlatkom Ilievskim svoju zemlju na “Evrosongu” u Švedskoj.

Esma je bila prva Romkinja u bivšoj SFRJ koja je 1956. javno na Radio Skoplju zapevala na maternjem jeziku i prvi jugoslovenski umetnik koji je 1962. održao koncert u prestižnoj pariskoj “Olimpiji”. Njene pesme često govore o ljubavi, tuzi i braku. Neuzvraćena ljubav i prinudni brak teme su numera “Hajri ma te dike” (“Proklinjem te, majko”) i “A bre babi, sokerdjan” (Oče, šta si uradio”). U Esminoj veličanstvenoj interpretaciji uživali su Josip Broz Tito, Indira Gandi, Gamal Abdel Naser, Nikita Hruščov, Reza Pahlavi i Muamer el Gadafi. Svoj najveći hit “Čaje šukarije” napisala je kao devetogodišnjakinja. U njoj peva o prelepoj devojci koja pleše i ne obraća pažnju na dečka zaljubljenog u nju. Jedino je Esma, uz Šabana Bajramovića, mogla da otpeva “Đelem, đelem” i stihove “Išla sam dugim drumom, srela sam srećnog Ciganina”.

Kada je počela da peva, glas joj je bio čist, gotovo detinji. Kompozitor, aranžer i Esmin pokojni suprug Stevo Teodosijevski, najzaslužniji za njenu karijeru, poredio ga je sa zvukom srebrnih zvona. S godinama, Esmin glas se produbio, a pevanje postalo veoma bogato i izražajno.

PROČITAJTE I: Poslednji intervju Esme Redžepove za "Novosti"








Bila je emancipovana devojčica. Umesto dimija koje su tradicionalno nosile male Romkinje, oblačila je moderne haljinice (kasnije je imala kolekciju od 300 živopisnih turbana koje je rado nosila). Na predlog direktora škole, Esma se 1956, bez znanja roditelja, prijavila na takmičenje za talente na Radio Skoplju. Izvela je “A bre babi, sokerdjan” koju je napisala noć ranije, pobedila i osvojila 9.000 dinara. Nastup je impresionirao Teodosijevskog pa ju je pozvao da se pridruži “Ansamblu Teodosijevski”, na užas njenih roditelja za koje je bilo sramota da neudata devojka javno peva. Nezadovoljan u potpunosti Esminim glasom, Stevo ju je ohrabrio da ga školuje, pa je ona dve godine provela na muzičkoj akademiji u Beogradu. Prvi singl sa pesmama “A bre babi” i “Čaje šukarije” objavila je 1961. za “Jugoton”. Uprkos uspehu i van granica SFRJ, bila je česta meta rasizma i ogovaranja, zbog veze, a onda i braka sa 22 godine starijim Teodosijevskim, što je u ono vreme bilo nezamislivo. Posle venčanja 1968. osnovali su muzičku školu u kojoj su obučavali mlade i siromašne Rome.

- Nemojte misliti da sam ja napravio Esmu, ona je sebe stvorila radom i upornošću - govorio je Teodosijevski.

Kada su posle 30 godina napustili Beograd i vratili se da žive u Skoplju, Esma i Steva su 1992. počeli da zidaju dom humanosti i muzej muzike, gde će biti sve što su zajedno stvarali. Esma je za “Novosti” u junu rekla da će ga otvoriti ove ili sledeće godine:

- U domu će se održavati humanitarni događaji, a u muzeju će biti naša priznanja i pokloni koje sam dobila od najvećih svetskih državnika. Mislim da bi narod to trebalo da vidi.





ISTAKNUTI UMETNIK ZBOG ZASLUGA

SOKOJ je proglasio Esmu za istaknutog estradnog umetnika na osnovu zasluga, a ne prema radnom stažu. Na prvom “Festivalu romske muzike i pesme” 1976. godine u Čandigaru (Indija), zvanično je proglašena za kraljicu romske muzike, a 1992. na evropskoj turneji imenovana je za primadonu evropskog pevanja. Prošle godine se u izboru američkih radio stanica, u konkurenciji 50 najboljih svetskih pevača, našla na drugom mestu.



AMBASADOR ROMSKE KULTURE

POVODOM smrti Esme Redžepove, saučešće je izjavio i Dragoljub Acković, generalni sekretar Evropske romske unije:

- Smrću Esme Redžepove, Romi Makedonije, Balkana i čitavog sveta izgubili su kraljicu romske pesme i ambasadora romske kulture, koja se od rođenja pa do smrti nije stidela da kaže to što jeste. Učinila je mnogo za romski narod, ali i sve narode sveta, a posebno za onih 48 malih Roma koje je odnegovala i na put izvela. Draga Esma, hvala ti u ime čitavog romskog naroda.


Esma sa suprugom Stevom


NIJE DOČEKALA DA PROSLAVI JUBILEJ - 60 GODINA USPEŠNE KARIJERE

U POSLEDNjEM intervjuu koji je dala za “Novosti” u junu, umetnica je govorila i kako namerava da 2017. proslavi jubilej - 60 godina rada:

- Ako budem živa i zdrava, održaću koncerte u svim centrima bivše Jugoslavije. Zamislite da se 23.000 puta popnete na binu i siđete. To nije lako, a kamoli da toliko puta pevate. Kao devojčica sam bila nemirna i buntovna, a sa 11 godina sam već imala solističke koncerte. Vrlo retko pevam u klubovima, uglavnom nastupam u dvoranama i to pred publikom, koja nema veze sa Balkanom. Ove godine pevala sam u Filharmoniji u Minhenu, pred više od 2.000 ljudi, a nedavno sam se vratila iz Amerike, gde sam nastupala u Kenedi centru i Kongresnoj biblioteci u Vašingtonu. Bez obzira na to što publika ne razume o čemu pevam, mislim da sam specifična pevačica i da je magija u mom glasu.