DEŠAVA se da glumci ostanu upamćeni po jednom liku, čije ih ime prati tokom čitave karijere, ali kada je u pitanju Jelisaveta Seka Sablić, to nikako nije slučaj. Igrala je i nejake i snažne, i uspešne i nezadovoljne žene, ali joj je gluma, kako ističe, uvek donosila samo osmeh, ma koji da joj je lik bio namenjen. Profesionalno je glumom počela da se bavi u dečjem pozorištu "Boško Buha" u predstavi "Pepeljuga" koju je režirao Aleksandar Popović, potom je došla u Atelje 212, ali nema scene na kojoj nije igrala. Naravno, tu je i veliki spektar likova koje je gradila za film i televiziju: Kristina "Maratonci trče počasni krug", Vera "Ljubav, navika, panika", Predsednica "Premijer", Natalija "Kuku, Vasa", Senka "Lud, zbunjen, normalan", Nora Šalom "Miris kiše na Balkanu", danas je Simka Vuković u seriji "Nemoj da zvocaš"...

Zahvaljujući specifičnom šarmu, a pre svega velikom glumačkom daru, ona je već godinama na samom vrhu srpskog glumišta, koji je rezervisan samo za velikane. U prilog ovome govore i mnoge nagrade koje je tokom ovih decenija dobila za izuzetna umetnička dostignuća. Spisak je dugačak, pa ćemo spomenuti samo one najvažnije - "Pavle Vuisić", "Zlatni ćuran", Sterijine nagrade, "Zlatna arena", "Velika Žanka", "Ljubinka Bobić", "Dobričin prsten".

- Ma, svako voli nagrade. Ali često se ono što mi glumci dobijamo naziva nagradom, a to je u stvari - priznanje. To jest, parče papira na kome piše da ti se odaje priznanje za to i to. Ti ideš, spremaš se, u gužvi si, moraš da imaš sređenu kosu, šminku, jer te slikaju, snimaju, pitaju, daješ intervjue, a za sve to ćeš dobiti parče papira od skupa nekih ljudi koji su proglasili da si zaslužio da dobiješ to ništa. Mene to najstrašnije podseća na socijalističko-komunistička vremena u kojima sam živela i u kojima se delilo ordenje - kaže za "TV novosti" Jelisaveta Seka Sablić.

* Ipak, publika vam je dodelila titulu "kraljica komedije". Prija li vam to? Šta može da vas iskreno nasmeje?

- Dobro, hvala publici na toj tituli. A mene može da nasmeje dobar geg, dobar glumac, dete, Kojin film "Stado".

* Sitkom "Nemoj da zvocaš" odlično se pozicionirao kod gledalaca. Ali prema njihovim komentarima, najviše pohvala dobijaju Simka i Bata (Boro Stjepanović). U čemu je tajna?

- Ponovo, hvala gledaocima i publici. A tajna je u tome što smo prepoznatljivo istiniti.

* Boro Stjepanović je rekao da je baš s vama imao jedini filmski poljubac u karijeri. Kakav je sada "brak" s njim?

- Odgovoriću vam kao Simka: "Vidi ti šta taj pamti, jedini poljubac, malo sutra". Šalim se, ovo je zaista Simkin odgovor. Ali iskreno, ni Boro ni ja nismo često baš bili angažovani za ljubljenje, kako onda, tako i danas.

* Komedije su danas najtraženije. Zašto je to tako?

Boro Stjepanović i Seka Sablić

- Da. Komedije su tražene, narod je neobrazovan, građanska klasa je skoro nestala, a ona je ta koja stabilizuje i kreira nivo kulturnog prostora.

* Ali koliko je teško raditi sitkom?

- Nije teško, skoro da mogu da kažem da je veliko uživanje.

* Odakle crpite energiju za bavljenje glumom?

- Osluškujem život, reagujem, iako bežim od uzburkanih situacija. Imam veliko osećanje pobune, pravde, empatije, i to sve dovodi do energije.

* Vaše replike iz serije "Ljubav, navika, panika" i danas se rado citiraju. Da li takvu sudbinu predviđate i sitkomu "Nemoj da zvocaš"?

- Predviđam mu takvu sudbinu, ali ih i sama već čujem u velikom broju. Ipak, nikad se ne zna.

* Koliko sličnosti imate sa Verom ili Simkom?

- Oba lika su mi bliska i podjednako ih obe volim.

* Rado ste viđena glumica u čitavom regionu.

- Ja zaista trajem pet decenija, vrlo brzo sam stekla popularnost i od tada trajem istim intenzitetom, tako da se često desi da u nekoj bivšoj republici nikoga iz predstave ne znaju, osim mene.

* Stižete li da gledate televiziju? Zbog čega menjate program, a šta vas zadrži ispred ekrana?

- Tačno je da menjam kanale na televiziji. Više bih rekla da bežim sa kanala na kanal. Ne mogu da gledam prostakluke, nasilje... Ali velike čestitke emisijama koje gledam, a to je, recimo, "Život priča" Tatjane Vojtehovski i "DNK", koju briljantno vodi Nataša Aksentijević.

ŽELjA SE STALNO ISPUNjAVA

- DAJ bože samo da u životu svake večeri budem na sceni. Ništa drugo mi ne treba - zapisala je još kao tinejdžerka naša sagovornica.

Želja joj se, i na njenu i na sreću publike, ispunjava sve do današnjih dana, bilo da je u pitanju pozorište ili televizija.