Borka Tomović: Priča o Hristiću puna života

IAKO je oduvek uživala gledajući filmove i predstave, nikada nije ni pomislila da bi jednog dana mogla da bude deo te magične scene. Gluma je u život Borke Tomović ušla prilično kasno. Želja joj je prvo bila da studira dramaturgiju i pred sam prijemni donela je odluku koja je odvela na drugu stranu. Prošla je audiciju iz prve i tek je onako iz radoznalosti htela da proveri da li je izabrala pravi put. Međutim, postupila je, priznaje, veoma naivno. Jer, kad gluma uđe u nečiji život, postaje mu nasušna potreba, kao što se, kaže, i njoj desilo u jednom trenutku.

Talentovanu i šarmantnu glumicu trenutno gledamo u sitkomu "Ljubav, navika, panika" koji i posle više od decenije privlači veliku pažnju publike.

- Mislim da se ljudi prepoznaju u ovoj priči, jer je mnogo sličnih situacija u našim životima. Budući da nisam od početka u njoj, moje zasluge su svakako manje, ali od kada sam se priključila snimanju odlično sam se uklopila u fenomenalnu ekipu. Dobar tim, tekst, režija... upravo su i doveli do toga da sitkom "Ljubav, navika, panika" i posle toliko godina bude veoma popularan.

* Nedavno ste završili snimanje filma o našem poznatom kompozitoru Stevanu Hristiću koji će se emitovati na RTS. Kakav je utisak na vas ostavila ova biografska priča?

- Reditelj Ilija Gajica te biografske filmove radi na neuobičajen način, nisu suvoparni, već puni mašte i života. Ova priča bazirana je na sukobu Vinavera i Hristića, a ja igram novinarku Milicu Jakovljević - Mir Jam, koja prati ovaj konflikt, bolje reći potpiruje ga. Željna je krvi i senzacije, ali je i veoma duhovita i zabavna. Ova uloga je drugačija od svih koje sam do sada dobijala. Bilo mi je zaista zadovoljstvo da ponovo igram sa Bodom Ninkovićem, kao i sa Banetom Zeremskim. Uživali smo radeći, iako je bilo pakleno toplo jer smo snimali usred leta.

* Uskoro počinje i emitovanje povratničkih "Fazona i fora", u kojima se pojavljujete sa petogodišnjim Vidom, sinom vaše starije sestre Ane i Vuka Ršumovića. Kako je protekla saradnja između tetke i sestrića?

- Za Vida moram da kažem da je najveći profesionalac kojeg sam upoznala. Prvog dana je došao sa napamet naučenim scenariom za svih petnaest epizoda. Kada bi bio umoran ili bi mu glas utihnuo morala sam da smišljam načine kako da ga animiram, pa smo organizovali takmičenje u glasnoći, a on bi posle svakog kadra pitao Vuka: "Tata, je'l da da sam bio glasniji od Boke?"

* Ovaj serijal obeležio je detinjstvo mnogih generacija. Budući da su današnja deca dosta drugačija, da li je sada teže raditi ove emisije?

- "Fazoni i fore" jesu brend na kome su odrasle generacije. Mislim da im je publika koja ih je volela ostala verna i da uči svoju decu da ih gledaju. Moderni crtani filmovi i igrice ubrzali su današnje generacije i njihova pažnja je slabija nego što je bila naša. Zato i sadržaj novih dečjih emisija treba da bude prilagođen njima, kako bi postali i ostali naša publika. Moramo da idemo ukorak sa njima i modernom tehnologijom.

* Čime vas je gluma očarala, a šta vas je naučila?

- Tokom 10 godina aktivnog bavljenja ovim poslom naučila sam dosta o sebi. Kroz glumu se stalno preispitujem, istražujem svoje granice, ona me tera da se stalno usavršavam i postavljam sebi razna pitanja... Pripremajući novu predstavu baš sam razmišljala kako je moj posao divan, koliko se radujem kad idem na probu, upoznajem nove kolege i radim sa njima. Ako glumu ikad doživite kao "moranje" onda se gubi ta njena čarolija, ali i magija koju glumci mogu da prenesu na publiku.

* Obožavate da igrate epohu, šta vam je u pričama iz prošlosti najveći izazov?

- Mislim da to potiče iz onog detinjeg u meni, jer sam oduvek volela te kostime i menjanje vizuelnog identiteta. Samim tim što se sve dešava u davnoj prošlosti mnogo toga izgleda drugačije, i scenografija, način komunikacije i odnosi među ljudima. Interesantno mi je i to što me sve te priče izmeste iz sadašnjeg vremena.

- Kad sam bila mlađa uvek me je nerviralo kada neko kaže "Eh, kako je bilo u naše vreme". Ali, evo, sad sam i ja došla u te godine kada mislim da je nekada možda bilo bolje, lepše, romantičnije. Vrednosti koje su tada postojale, sada su potisnute, zaboravljene, skrajnute. Znate, za mene je poražavajuće što znanje danas nije na ceni.

* Nadate se inspirativnim ulogama... Priželjkujete li neku posebnu i drugačiju od svih do sada?

- Još od studiranja volim Tenesija Vilijamsa kao pisca. Njegovi ženski likovi za mene su večna inspiracija. Te junakinje su jako uzbudljive, od Alme iz "Leta i dima" do Megi iz "Mačke na usijanom limenom krovu". Svaka od njih je različita i njihovi životi za mene bi bili neki novi svet u koji bih sa radošću uronila.

* Šta je to što kao glumica možete da pokažete na pozorišnoj sceni, a ne možete pred kamerama, i obrnuto?

- Na obe scene važne su iskrenost i emocija koje glumac nosi. Naravno da je u pozorištu potpuno drugačiji način komunikacije sa publikom. Kamera može da vam bude sasvim blizu, pa ne morate da dobacite do poslednjeg reda. Ali zato vam pozorište daje mogućnost da budete maštovitiji, da se razigrate i razmahnete krila.