U DOBA popularizacije turbo-folk muzike, sa čijim pesmama se za ulazak u carstvo lakih nota neafirmisani pevači takmiče u šou-programima, čini se da naše tradicionalne i narodne melodije gube bitku za opstanak. Sve je manje emisija posvećenih njima. I one retke na Javnom servisu, koje su zarad trke za rejtingom izbačene iz udarnih termina, prikazuju se u vreme kad većina gledalaca ne može da ih gleda.

Ako se polako odričemo tradicionalne muzike, kao što je to slučaj sa ćirilicom, pitamo muzičku urednicu i rediteljku RTS-a Nenu Kunijević preživljava li naš narod krizu identiteta?

- Ona je današnja srpska kob. Stav: "Ja volim Srbiju" bez delatnog požrtvovanja je pusta fraza. Potceniti muzičku tradiciju znači isto što i odbaciti ćirilicu. U opasnosti su mladi za koje imam utisak da nisu svesni ko su i odakle su, već da je novac postao jedini cilj kome streme - poručuje Kunijevićeva, koja je karijeru posvetila donkihotovskoj borbi za očuvanje muzičke baštine.

Bez obzira na njenu sumornu sudbinu, nada se da će mlade kolege zaljubljene u tradiciju imati dovoljno snage da od nje preuzmu ulogu čuvara i srcem i razumom probiju barijeru zidanu od zlatnih poluga.

- Svoje sokolove sam već prepoznala i rekla im da nastave tamo gde stanem. Mlade pevače birala sam u kulturno-umetničkim društvima i svi su prošli kroz Radio Beograd. A što se novinara tiče, kad neko voli i želi, onda sve može - kaže Nena, dodajući da je u mladom Užičaninu Nemanji Kovačeviću, koji je poneo titulu najhumanijeg mladog novinara i čuvara tradicije zlatiborskog kraja, prepoznala želju da krene njenim stopama. - Upoznala sam ga na snimanju emisije "Igrale se delije". Nije mu bilo teško da doputuje u Beograd da bi prisustvovao nečemu za šta se mladošću i znanjem zalaže. Oduševilo me je to što kod njega ne postoji komercijalni momenat. Sve dok je takvih mladih ljudi, ona je u sigurnim rukama - tvrdi Nena.


PRINCIP DON KIHOTA

NA PITANjE šta za njega predstavlja saradnja s Nenom Kunijević, Kovačević odgovara:

- Prateći Nenin duh usvajao sam njenu životnu filozofiju. Naučio sam da izgaram na poslu i da razlikujem profesionalizam od karijerizma. Usvojio sam donkihotovski princip - nema predaje. Nadam se da ćemo Nena i ja posle Nove godine ostvariti obostranu želju u vezi sa saradnjom na istom projektu. I pored toga što su uslovi za stvaralaštvo diskutabilni, važno je razdrmati uspavanog čoveka i podsetiti ga na prave vrednosti.