JEDNA od želja iz mladosti bila joj je da upiše glumu, čak je polagala i prijemni na Akademiji. Potom je, ipak, odlučila da studira književnost, a onda je konačno „prelomila” i izabrala novinarstvo. Voditeljka Olivera Jovićević kaže da su tragični događaji devedesetih godina odredili njenu karijeru. Dok su ratovi tutnjali Balkanom, činilo joj se da bi svako normalan trebalo da učini što je do njega da to ludilo stane. Sa tom idejom došla je u informativnu redakciju NTV Studija B. Godinama kasnije, dodaje, želja da uvek iznova traga za istinom, već joj se pomešala sa krvnim zrncima.

Kao autor i voditelj emisije „Upitnik” na RTS, Olja Jovićević već više od deceniju otvara sve teme važne za Srbiju. Do sada je ugostila više od stotinu ličnosti iz političkog života zemlje i okruženja, a na početku 12. sezone pitamo je da li ima u planu nešto da promeni i šta novo možemo da očekujemo.

- Imala sam potrebu za promenom i predlagala sam uredništvu RTS drugačiji format emisije. Iskustvo iz prethodnih sezona i ponavljanje istih tema i gostiju u svim našim i debatnim emisijama drugih televizija podstaklo me je da potražim ekskluzivne ličnosti van Srbije, ili da iz drugačijeg ugla razgovaram sa domaćim političarima. Stav kuće bio je, međutim, da emisija i ove sezone ide u istom izdanju. Što se tiče scenografije i vizuelnog - za to je potreban novac, a poznato je koliko finansijskih problema ima Javni servis. Raduje me što je ekipa kolega ista, na čelu sa rediteljkom Ninom Stanojević, Draganom Matijevićem, Nešom Cvetkovićem, Vladom Nedeljkovićem, pojačana novinarom i urednikom Mirom Purić.

* Ove jeseni sa programa RTS skinuto je nekoliko emisija. Šta je to što „Upitnik” čini trenutno možda najdugovečnijom političkom na RTS?

- Verujem da je to poverenje gledalaca. Glavni urednik Nenad Lj. Stefanović rekao mi je da je prema merenjima gledanosti „Upitnik” najgledanija debatna emisija u večernjem terminu i da njeno dalje postojanje nije dovođeno u pitanje kada se razgovaralo o programu televizije za ovu jesen.

KONKURS ZA DIREKTORA
* RTS je ponovio neuspeli konkurs za direktora Televizije Srbije. Da li ste ponovo konkurisali?
- Posle 20 godina rada u medijima, od toga više od deceniju na RTS, na uredničkim pozicijama, kao i u privatnom i nevladinom sektoru, letos sam se kandidovala za to mesto želeći i verujući da mogu da doprinesem rešavanju možda ključnog problema koji kao najvažniji nacionalni medij imamo - brzo i profesionalno reagovanje u kriznim situacijama i vanrednim događajima. Moju kandidaturu pravna služba RTS je odbacila iz proceduralnih razloga, jer navodno nisam priložila dovoljno dokaza o svom ranijem upravljačkom iskustvu, iako su na istom konkursu na urednička mesta postavljeni i ljudi bez dana uredničkog iskustva. Razumela sam da sam televiziji najkorisnija kao autor „Upitnika”, tako da se nisam ponovo kandidovala.

* U studio vam dolaze dragi i manje dragi gosti. Kako uspevate da sakrijete da vam neko nije naročito simpatičan?

- Da je do ličnih simpatija, neke bih češće volela da vidim u studiju zbog onoga šta i načina na koji govore, a neke bih iz istih razloga rado izbegla. Ali moj posao je da razgovaram sa svakim koga je za politički i javni život kandidovala glasačka kutija ili je dužan da građanima da važne odgovore.

* Postoji li intervju koji biste sada potpuno drugačije uradili, na koji baš niste naročito ponosni?

- Ima više takvih emisija. Nisam ponosna kada se ogrešim o nekog gosta, ili kada „ispustim” sagovornika na važnom mestu ili načinim materijalnu grešku. Dešavalo mi se da noćima ne spavam posle propusta koji malo ko da je primetio. Ali takav je posao - jedanaest godina vodim političke debate uživo, neke od njih su veoma teške i delikatne, bez mogućnosti da u montaži, eventualno, ispravim grešku. Dešavalo se i da me najbliži prijatelji kritikuju zbog toga što neke sagovornike, kako kažu, nisam „razvalila”, a kada ih pitam - koje pitanje nije postavljeno i šta bi ih ti pitao - oni se vade u stilu „dobro, pitao bih sve to, ali oštrije”.

* Šta je novinarstvo danas u odnosu na ono što je bilo ranije?

- Priča o tabloidnoj Srbiji, našoj estradizovanoj stvarnosti i politici, naslovnice koje stižu direktno iz marketinških kuhinja političkih stranaka, policije, domaćih i stranih tajnih službi, biznis krugova i ostalih centara moći sludeli su naše građane. Nažalost, svakodnevno možete čuti od običnog sveta, ali i uticajnih ljudi, kako „novinari izmišljaju”, a „mediji lažu”. Kako je do toga došlo i kakva je budućnost takve Srbije, pitanje je za celokupno društvo. A istina je, pre svih, posao nas, novinara. Jer, rekao je neko, „ništa ne pruža sigurnost kao istina” i „ništa ne pruža spokojstvo kao traganje za istinom”.

* Sa kim biste želeli da radite intervju kod nas, u regionu ili u Evropi, ko vam je intrigantan?

- Glavnom uredniku sam predočila spisak ekskluzivnih sagovornika za ovu sezonu. Nadam se da će kolegijum podržati moje predloge. Razume se da u ovom trenutku ne mogu da navodim imena.

* Danas se političari sami nude da gostuju u raznim emisijama, skoro da nema nedostupnih. Dokle to ide i koliko to ubija ekskluzivnost i istraživačko novinarstvo?

- Najekskluzivniji sagovornici nikada vas neće pozvati telefonom niti vas vući za rukav. Oko njih se morate potruditi, potegnuti veze, ubeđivati ih, za razliku od aktera dnevne politike koji uglavnom žele da budu što prisutniji u medijima i među biračima. I to bi bilo u redu pod uslovom da građanima svaki put kažu nešto novo i važno za njihove živote.

* Imate li novinarsku maksimu od koje nikad niste odustali?

- Onu Krležinu - „Boriti se perom spada među najveća junaštva”.

Kada se nađete u napetoj ili teškoj situaciji, kako sebe hrabrite, koju izreku tada najčešće izgovorite naglas?

- Prebrodila si i mnogo teže trenutke u životu. Glavu gore, šta je to za tebe!

* Umete li da uživate u sitnicama i koje od njih uvek mogu da vam poprave dan?

- Uživam u porodici i ljubavi. Smeha i radosti, meni i mojim najbližima, nikada nije dosta.

A ko ume da se raduje, uvek ima čemu.