PRIVILEGIJU da predvodi Narodni orkestar RTS već pet godina ima harmonikaš Vlada Panović. Najstariji muzički ansambl na ovim prostorima, koji ove godine obeležava osam decenija postojanja, osnovao je rodonačelnik srpske narodne muzike violinista Vlastimir Pavlović Carevac, na čijim temeljima su orkestar vodili istaknuti umetnici Miodrag Jašarević, Boki Milošević, a najduže Ljubiša Pavković, kojeg je nasledio sadašnji rukovodilac. Panović naglaša da je velika čast, zadovoljstvo ali i obaveza voditi ovaj orkestar.

- Narodni orkestar je institucija koja je odškolovala mnoge pevače i instrumentaliste - rekao je za "Novosti" Vlada Panović, koji je sa ansamblom učestvovao na nedavno završenim "Carevčevim danima" u Velikom Gradištu. - Sve što je bilo dobro na polju narodne muzike poteklo je iz Narodnog orkestra, koji su vodili veliki ljudi i umetnici. Orkestrom upravljam od 2010. i to prvenstveno iz ljubavi. Nikakav novac ne može da zameni zadovljstvo kada stanem među 19 članova orkestra. Maštao sam sa 14 godina da jednoga dana zasviram u Narodnom orkestru i vredno vežbao. Bio sam dobrovoljni zatvorenik u tome, jer ništa lepše nije moglo da mi se desi.

OBJAVIO KNjIGU NOTA Panović je rođen u Kraljevu, a član Narodnog orkestra postao je u 31. godini.
- Čitavu deceniju u orkestru proveo sam uz maestra Ljubišu Pavkovića, od koga sam mnogo naučio - kaže Panović.
- Snimio sam dva diska, jedan sa srpskim narodnim kolima, a drugi autorski. Objavio sam i knjigu nota koja je kuriozitet na ovim prostorima, jer za narodnu muziku ima malo literature.

* Na koji način se borite protiv šunda i kiča?

- Za šefa orkestra postavljen sam u veoma teškom trenutku za kulturu, a naročito za narodnu muziku. Imamo poplavu nekvalitetne muzike i draže nam je da kopiramo tuđe pesme, nego da se oslonimo na sopstvenu tradiciju. Država bi trebalo više da se time pozabavi, jer je u pojedinim zemljama zastupljeno čak 70 odsto nacionalne muzike u radio i TV programu. Zašto ne bismo ljudima dali alternativu i osim kiča ponudili nešto lepo iz naše kulture. Našminkane pevačice tada više ne bi vodile glavnu reč. Narodni orkestar ima vaspitnu ulogu i trudimo se da damo što veći doprinos na tom polju.

* Koliko smo zainteresovani za tradiciju?

- Zahvaljujući internetu i brzom protoku informacija, uverio sam se da je Narodni orekstar za mnoge ljude u Srbiji i inostranstvu pravi lek. Zatrpan sam pozitivnim komentarima na društvenim mrežama. Ljudi prate to što radimo, veoma nas cene, vole narodnu muziku, ali smatraju da nije dovoljno zastupljena u medijima.

*Od koga mladi danas mogu da uče?

- Mnogi mladi muzičari ne prepoznaju prave vrednosti, već se kače za sumnjive tonove. Da biste svirali i pevali, nije potreban samo sluh i veština, već muzička inteligencija, ukus i stilizacija. To je isto kao kada vidite da je neko lep, ali se ružno obukao, ili obrnuto. U muzici je potreban apsolutni sklad, jer ona ima svrhu da leči i miluje.

Ako toga nema, onda gubi smisao. Recimo, harmonika je instrument koji u rukama znalca postaje orkestar. Bojim se da su mladi, u raskoraku zbog svega što nam se dešava, pomešali neke stvari.

* Kako se vratiti muzičkim korenima?

- Nikako ne smemo da zaboravimo tradiciju. Na veseljima u početku je sve fensi, ali kada se ljudi malo opuste uz piće, onda u njima prorade geni i vole da čuju zvuke rodnog kraja. Kolo je naša nacionalna igra i time treba da se ponosimo. Poštujmo svačiju muziku, ali ne zaboravimo ko smo i odakle smo. Ne treba da se setimo tradicije samo kada na veseljima nešto popijemo.