OVE godine puni 60 (5. novembra), na malom ekranu gledamo je 40 godina, a predstava "Velika drama", u kojoj igra jednu od glavnih uloga, proslavila je u februaru 200. izvođenje - sve sami jubileji. Jedna od najlepših glumica na srpskoj medijskoj sceni Ljiljana Blagojević, koja je u TV avanturu uplovila sa serijom "Salaš u Malom ritu" (1975), otkriva za "TV novosti", da često gleda svoje ranije radove kako bi se prisetila odakle je krenula i dokle je stigla. Priznaje da se nije nadala da će napraviti toliku kilometražu i da će dugo trajati, što je za glumca najvažnije.

- Nikad nisam bila sujetna. I kad sam prepoznavala u sebi tračak nezadovoljstva što nisam dobila neku ulogu, a mlad si i hoćeš da sagoriš od želje da je igraš, tešila sam se: "Sačekaj, svaka uloga nađe svog glumca". Karijera se gradi na odbijenim, a ne samo na odigranim rolama. Umela sam da vratim one za koje sam verovala da nisu za mene i nisam pogrešila - kaže proslavljena glumica, dodajući da je današnje vreme surovo prema mladosti. - Devojke su podvrgnute teroru da liče na barbike, sa istim senzualnim usnama i jakim grudima. To je najveće poniženje za ženu. U moje vreme je najgore bilo lepim muškarcima. Toliko su bili očajni da su želeli da imaju ožiljke samo da budu drugačiji. Lepe žene su takođe morale da dokazuju darovitost. Različitost mora da postoji i da se poštuje, i svaki čovek mora da bude ono što jeste, jer će jedino tako biti srećan. Hoćeš li da se šetaš ulicom go? Slobodno, ali podignute glave, jer ti to hoćeš. Meni je dosadno da budem ista. Poštujem i to da budeš s minimum maske, a veliki, kao što je bio Pavle Vuisić.

* Novac od prodatih karata s poslednjeg izvođenja predstave "Sokin i Bosina" dali ste Srpskoj naučnoj TV, iako su pozorišta na izdisaju?

- Bez obzira na svoje godine, volim društvene mreže i na "Tviteru" imam profil. Tamo sam "zapratila" neprofitabilnu Srpsku naučnu TV, koja se bavi kulturom, naukom i sportom. Na njihov tvit: "Idemo kroz Srbiju s fenjerom, moleći i tražeći pomoć, a nje nigde nema", poručila sam im da sam voljna da s kolegama odigram besplatno predstavu "Sokin i Bosina". Upriličili smo je u "Kultu". Prihod je bio oko 100.000 dinara, pošto su im naplatili salu. Srećni smo što smo izašli u susret pametnoj deci, koja su pokazala da u Srbiji ima još nešto osim onoga što nam se nudi. Njihov slogan: - Mi nemamo para, ali nemamo ni "Parove", oborio me je s nogu.

* Kako to da nedostatak kulturnog sadržaja uvek opravdavamo nedostatkom novca, koji se šakom i kapom troši na rijalitije?

- Nekad pomislim da je neko rešio da nas ubedi da smo dno dna, da nismo misleći narod. Rijalitiji postoje svuda u svetu, ali zakonom o elektronskim medijima su verovatno u sledu s tim što je izrodilo zver zvanu "špijuniranje ljudskog taloga". Kod nas se vade kako po zakonu ne mogu da je zabrane. I ne smeju kad se nije razvijao otkad se TV zapatila. Nacionalne TV su dužne da ponude gledaocima ne samo ono što vole, nego i ono što je za njih dobro. Hoće da se sa šundom takmiče u gledanosti, onda neka plate i tako ulože u fond za negovanje kulture.

* Čini se da su vam TV karijeru obeležile uloge u serijama "Doktorka na selu" i "Kraj dinastije Obrenović"?

- One su mi pomogle da izađem iz anonimnosti, što je zadatak svakog glumca. Volela sam i mini-seriju "Portret Ilije Pevca", gde sam sa Danilom Lazovićem ostvarila možda jednu od najlepših scena. "Doktorka na selu" me je obeležila jer mi je bila prva glavna uloga. Nažalost, ukinuli su je posle pete epizode, u kojoj se otkrilo da smo na svadbi imali zastave bez socijalističkih obeležja. To je bilo surovo vreme, kad je umetnost zbog banalnosti plaćala visoku cenu. O ulozi kraljice Drage, svaka glumica može samo da mašta. Bilo mi je zanimljivo da je igram, iako je materijala o njoj bilo malo. Istoriju pišu pobednici, a njima nije odgovaralo to što je Draga bila rodoljub. Pitanje je da li je njena lažna trudnoća uopšte bila izmišljena, budući da je danas prihvaćen taj fenomen. Tvrdili su da je s kraljem iz koristi, ali ja sam verovala, igrajući je, da ga je volela jer joj je omogućavao ono što nju čini srećnom - moć. Zato sam je branila.

* Kad glumac dobije najznačajnije nagrade na ovim prostorima, da li je optrčao krug ili mu najveći izazovi tek predstoje?

- Nagrade su dragocene za mladog čoveka, jer predstavljaju dobrodošlicu u glumačku baru punu krokodila. Korisne su i za umetnika u zrelim godinama. Poručuju mu da nije otpisan i da ima šta da pokaže. Kad sam pre nekoliko godina dobila "Žanku Stokić", bila sam presrećna. Što zbog toga što je Žanka paradigma mog poziva, što zbog prepune sale ljudi koji su došli da podele sa mnom lepotu tog trenutka. Znače mi nagrade jer su esnafske. Nisam dobijala političke. Od njih imam samo onu za počasnog građanina Zemuna, koja mi i sleduje, jer sam tamo rođena.

SPASIMO SE TV AŽDAJE

DA LI se s ove vremenske distance može govoriti o TV umetnosti koje više, nažalost, nema kod nas?

- Haos na TV je donela "Dinastija", a zatim su nastavili da nas bombarduju sapunicama koje su je urušile. Moramo se spasavati od te aždaje, tako što ćemo zbilja birati šta ćemo da gledamo. Šalila sam se kad smo snimali "Kraj dinastije Obrenović" da će ta serija, kako vreme prolazi, biti sve bolje režirana. To se i potvrdilo. Otad se snima samo zabavni program. Ne može samo to da postoji. Čak i zabava mora da ima kritički odnos prema vremenu u kojem nastaje. Svi jure rejting. Zbog njega ćemo uskoro prisustvovati direktnom umiranju. To će imati najveći rejting.