JEDAN od najznačajnijih jugoslovenskih pop pevača i kompozitora, Boba Stefanović, preminuo je u ponedeljak u 69. godini u Beogradu. Sa životne scene sišao je veliki umetnik i šmeker, čija je karijera, koja je trajala više od četiri decenije, ispisana zlatnim slovima u istoriji jugoslovenske i srpske pop muzike.

Boba je rođen 21. maja 1946. godine, u Beogradu, u Molerovoj ulici na Čuburi. Diplomirao je na Fakultetu dramskih umetnosti, na odseku filmske i TV organizacije, i apsolvirao na Likovnoj akademiji. Karijeru je započeo 1962. godine u vokalno-instrumentalnom sastavu "Zlatni dečaci". Prvo kao gitarista, a zatim kao pevač. I ostao je večiti dečak sa zlatnom karijerom!

Prvi profesionalni nastup Stefanović je imao u prestoničkom klubu "Euridika", baš u vreme kad je Beograd stigla prva ploča Elvisa Prislija. Bogatu karijeru velikog umetnika obeležila je pesma "Obriši suze, draga". Ovom kompozicijom Aleksandra Koraća osvojio je prvu nagradu publike 1970. na festivalu "Beogradsko proleće". Njegova prva Zlatna ploča, "Čudna devojka", oduševila je i nove generacije, jer je iskorišćena za film "Lajanje na zvezde".

Pozlatilo mu se i vreme provedeno u grupi "One i oni", koja je bila preteča čuvenog švedskog sastava ABBA. Minja Subota, Daliborka Stojšić, Lidija Kodrič i Boba Stefanović drmali su u to vreme jugoslovenskom muzičkom scenom, ali i u Sovjetskom Savezu. Ali, 1971. godine u grupi "One i oni" zamenio ga je Žarko Dančuo.

- Bio sam u vojsci kada su me pozvali da se pridružim grupi "One i oni", u kojoj je već bila moja verenica Daliborka Stojšić - rekao je u ponedeljak za "Novosti" Dančuo, koga je iznenadila i rastužila vest o smrti dragog kolege i prijatelja.

- Kad sam skinuo vojničku uniformu, pridružio sam im se. Nastupali smo zajedno na Opatijskom festivalu 1967. Te godine "Jugokoncert" je izabrao najbolje mlade jugoslovenske pevače za turneju po Sovjetskom Savezu. Osim mene, među odabranima su bili i Boba Stefanović, Lidija Kodrič i "Indeksi". Boba i ja smo generacija. Odlično smo se razumeli i zajedno smo vodili bitku za karijeru i status u društvu. Poslednjih godina se povukao, videli smo se prošle godine na festivalu "Proleće u Beogradu" u Domu sindikata.

Bobinu muzikalnost i šarm mnogi su prepoznali i van granica bivše SFRJ. Svojevremeno je pobedio na festivalu "Zlatni jelen" u Brašovu (Rumunija), kada je iza sebe, na petom mestu, ostavio čuvenog španskog pevača Hulija Iglesijasa. Pevao je Stefanović sa još jednim muzičkim velikanom - Klifom Ričardom, a Bobin talenat pohvalio je i veliki Tom Džons. Bilo je to na početku Stefanovićeve karijere, kada je pevao u hotelu "Karlton" u Kanu.

- Nisam znao da me sluša Tom Džons, koji je bio veliki pevač, ali i moj idol - ispričao je pre tri godine u intervjuu za naš list Boba. - Slušao me je prethodne večeri, prišao mi je i pohvalio me. Rekao mi je da bih sigurno bio Tom Džons da sam rođen na nekom drugom mestu. To smatram najvećim komplimentom koji sam ikad dobio.

Kreativnost i talenat Stefanović nije ispoljavao samo kroz muziku, već i kroz slikarstvo. Sve ono o čemu je pevao, nalazilo se i na njegovom slikarskom platnu. Bečki Institut za ljudske glasove svrstao je Bobu među pet najraskošnijih glasova u svetu. Pevao je na nekoliko jezika, ali o inostranoj karijeri nije maštao, jer, prema sopstvenom priznanju, nije mogao da živi bez svoje ulice, porodice i prijatelja. Nije žalio ni za prohujalim vremenima.

- Mislim da su sva vremena lepa i ne želim da dajem prioritet svom vremenu - govorio je Stefanović. - Svako vreme ima neku svoju lepotu, ali, i probleme. Reklo bi se, svako vreme ima svoje breme. Možda je moja mladost bila samo malo više romantična.

Boba je više od decenije držao školu pevanja i evergrina, iz koje su izašli Vlado Georgiev, Ceca Slavković, Filip Žmaher... Iza sebe je ostavio suprugu Zoricu i tri ćerke.