PEVAČICA narodne muzike Zorica Brunclik obeležiće 40 godina karijere 11. novembra, solističkim koncertom "Sve je ljubav", u beogradskoj "Kombank areni". Folk zvezda, koja je prvu pesmu u karijeri "Ne daj da nas rastave" snimila davne 1974, objavila više od 50 albuma i prodala ih u tiražu od 15 miliona, trenutno proživljava novi zenit slave. Na beogradskom koncertu, koji će trajati puna četiri sata, Zorica će pevati čak 80 pesama, a njen slavljenički nastup uveličaće i dvadesetak gostiju sa estrade.

- Cela godina bila mi je u znaku jubileja, a beogradski koncert je samo kruna - kaže za "Novosti" Zorica Brunclik. - Uveliko se spremam za nastup, a iskustvo i godine mi govore šta je potrebno da uradim da bih bila odgovorna prema ljudima koji su odvojili vreme da dođu i čuju me. Danas je mnogo lakše napraviti spektakl, jer je tehnologija napredovala. Uz kvalitetno ozvučenje i vrhunsku rasvetu, svašta još može da se izmisli kako bi se sve pretvorilo u dobru iluziju, osim pevanja i sviranja. Vizuelni efekti mogu da dočaraju da svako vidi različito, ali dobro pevanje je ono što svi čuju na isti način. Publika zna sve moje numere i malo će ih doći na koncert iz radoznalosti. Pevaću i pesmu Bore Spužića Kvaku i mislim da ću tada mnogo plakati.

* Kako je izgledalo 40 godina na sceni?

- Kao tren! Tako je sve brzo prošlo, a u stvari je dugo trajalo. Zavisi od toga kako želite da posmatrate stvari. Ipak je život samo fleš. Iza mene će ostati 15 miliona prodatih ploča, na stotine koncerata i hitova. Na moje nastupe dolaze tri generacije iz jedne porodice. To znači da me publika voli zbog kvalitetnih pesama i mog specifičnog glasa. Kao što reče jedan kolega, za uspeh je potreban Bog i detalj. Bog je očigledno bio na mojoj strani, a onaj detalj se takođe našao na pravom mestu u pravom trenutku.

DEČAK SLIČNE SUDBINE ZORICA kaže da nikad neće zaboraviti šta je Kvaka učinio za nju, ali se prisetila i jedne situacije kad je ona drugima mogla da pomogne na sličan način: - Ispred hotela u kome sam bila smeštena, dok još nisam bila poznata, dolazio je dečak koji je bio go i bos. Kada sam ga pitala zašto tako ide, rekao mi je da nema šta da obuče. Odvela sam ga u robnu kući i obukla ga od glave do pete, baš kao mene Kvaka. Sutradan je ponovo došao go i bos. Kaže mi da su mu brat i sestra uzeli sve. Opet mu kupim garderobu, ali evo njega i treći dan i kaže mi: "Rekao je tata da kupiš sve ovo, ali dva broja veće".

* Niste krili da ste u detinjstvu bili siromašni?

- Moj život je bio sve, samo ne bajka. Trudila sam se da ne zaboravim kako sam živela, jer se nosim krilaticom: "U lošem se ne ponizi, u dobru se ne ponesi". Tome me je i majka učila. Kada sam u životu imala svoju prvu porciju, koju ni sa kim nisam delila, šta god bilo u tanjiru, bojala sam se da ne postanem halapljiva i da to što imam delim sa drugima. To kako sam živela u detinjstvu, stalno sam ponavljala svojoj deci i, hvala bogu, postali su skromni ljudi. S obzirom na to uskoro punim 60, i više nemam šta da izgubim, sebi mogu sve da dopustim. Mogu da se ponašam kako dete, jer šest i 60 godina dođe otprilike isto. Uopšte me ne interesuje šta će drugi da misle. Kažu da svaki period u životu morate da proživite kad-tad, a ja sam još u detinjstvu postala zrela i odgovorna.

* Baš u tom periodu upoznali ste legendu narodne muzike Kvaku, koji vam je mnogo pomogao u životu i karijeri?

- Ništa se slučajno ne dešava. Kvaka me tada nije fascinirao kao pevač, jer sam još bila dete, već sam ga doživljavala kao Deda Mraza. Vozio je "fijat 1.300" i uvek mu je auto bio pun kesa i poklona kada je dolazio u goste. U njima se nalazilo sve čega sam bila željna. Jednom je svoju ćerku i mene poveo autom u Beograd u tek otvorenu robnu kuću. Obukao me je od glave do pete. Sve što kupio svojoj ćerki kupio je i meni. Ona je bila malo starija, a ja neko ko se malo i nametao. Ali, kada ste dete, ne čini vam se da je ponižavajuće. On me je odveo i u "Beogradsku estradu", koja je u to vreme bila sinonim za kvalitet. Ako stigneš tu, uspeo si. Kvaki sve dugujem u životu!

NAJLUĐA NOĆ U PETROVCU POSLE beogradskog koncerta, Zorica i njen suprug Miroljub Aranđelović Kemiš planiraju putovanje. Pevačica kaže da nisu odabrali destinaciju za odmor i da će to prepustiti mužu, koji često voli da je iznenadi, dok će Novu godinu dočekati radno u Petrovcu na Moru.

* Posle višegodišnje medijske izolacije, ponovo ste u žiži interesovanja?

- Nigde nisam odlazila, ovde sam bila i pre 10 i 15 godina, samo se vi, novinari, niste interesovali za mene. Nisam vam bila zanimljiva, a sada jesam. Naučila sam da je to jedan ciklični krug. Dođe do zasićenja i kada je druženje sa prijateljima u pitanju. Sve je to život. Nisam želela ni ovoliku medijsku pažnju. To je isto kada bi ste mesečnu platu potrošili i pojeli za dan. Shvatila sam da sebe ne možete da dozirate, jer ne zavisi od vas. Posle "Arene", pažnja više neće biti usmerena ka meni.

* Da li biste ponovo ušli u politiku?

- Pitajte me to kad prođe koncert. Ne bih mogla sad da vam odgovorim, jer ne bih bila iskrena. S obzirom na to da nikad ne lažem, pričaćemo na tu temu kasnije.