SMEH je lek! Tu neoborivu tezu višedecenijskim posvećenim radom na polju humora garantuje jedan od prvih „doktora“ za ovaj razgaljujući fenomen - Boris Bizetić.

Svoj pečat utisnuo je na nasmejana lica miliona gledalaca kojima je njegov „BB šou“ bio terapija protiv stresova svakodnevice. Posle pauze od skoro deceniju i po, ovaj pesnik, kantautor i autor večnih hitova pop i folk muzike, osnivač i vođa legendarnih „Rokera s Moravu“, ali i radijski i TV voditelj i urednik, spremio je „tefter sa receptima“, jer je, kako kaže, narodu preko potrebna kvalitetna „smeh terapija za borbu protiv namćora“.

- Uveren da je humoristička ponuda na televiziji nikakva, na inicijativu mlađih snaga okupio sam posle 13 godina ekipu koja je sa mnom snimala „BB šou“. U inat! Snimili smo novi set igranih viceva, koji će se u „Smeh terapiji“ od 8. septembra pojaviti na 11 televizija širom Srbije. Gđa Slavujka danas je di-džej najavljivačica, tu su nove „Želje, čestitke i pozdravi“, sve u duhu našeg mentaliteta i medijske sadašnjosti - otkriva nam Bizetić.

* Zašto ste čekali toliko godina, da ne kažemo izabrali baksuzni broj, za okupljanje BB družine?

- Inicijativa je potekla od mojih ćerki Anite i Doris. Sa suprugom Magdalenom odabrao sam dvadesetak viceva, koje su nam „deca“ stavila na uvid. Većina glumačke ekipe bez razmišljanja je prihvatila poziv. Radili smo kao da nikada nismo ni prekidali. Želja nam je da gledaoci „Smeh terapije“ vide kako na lep način stare njihovi omiljeni likovi ili kako bi Baki rekao: „Znači, brate, svi smo stariji, osim ovih što su sada mladi!“

ROKERI S MORAVU * ŠTA je bila tajna uspeha „Rokera s Moravu“ i da li bi sličan bend imao prođu na današnjoj muzičkoj sceni?
- Većina tekstova koje sam napisao za „Rokere“, a njih je suma-sumarum 220, danas su i dalje aktuelni. Malo šta se promenilo u našem mentalitetu i vaspitanju. Pevljivim melodijama i šarmom izvođača napravili smo neponovljivi diskografski i estradni „haos“. Ni pre pojave mog ansambla, ni kasnije, kad sam se bacio na šou-programe, nije se pojavio niko ni sličan „Rokerima s Moravu“. Danas? Možda... ukoliko bih ja vodio tu „stvar“.

* Šta se u međuvremenu dogodilo u životima Slavujke, Bakija, Gojka i komšije Raće? Imaju li danas konkurenciju?

- Svi oni žive i danas u našem komšiluku, a imamo ih i u rodbini. To se odlično vidi u domaćim duhovitim filmovima koji se prikazuju na TV, jer su bioskope „poubijali“. Besomučno repriziranje serija, koje su okupljale čitave porodice ispred ekrana, dokazuje potrebu da se nasmejemo svima oko nas, ponekad i sebi.

* “Smeh terapija“ prikazuje se na mnogim lokalnim stanicama. Da li to znači da na nacionalnim ima dovoljno smeha?

- Baš i ne padam u nesvest od smejanja kad, tu i tamo, naletim na poluhumorističke emisije, odnosno one koje pretenduju da to budu. Često mi je najsmešnije što snimaju skečeve koje smo mi u „BB šouu“ plasirali. Pretpostavka je da „velike“ stanice imaju mnogo novca za sopstvenu produkciju, ali mi se čini da im se baš i ne daju pare za duhovit scenario.

* Zašto je „BB šou“ nestao pre 13 godina sa Pinka iako je vaš humor u tadašnje vreme imao gledanost?

- Posle osam godina emitovanja i 536 epizoda, veoma popularan (a bez političkih i lascivnih viceva), moj šou je ukinut. Zbog čega? Zaista ne znam. Niti sam pitao niti mi je vlasnik televizije obrazložio odluku o gašenju emisije koja je bila jedna od najgledanijih.

* Kažete da ste mnoge koječemu naučili, među njima i one koji danas imaju svašta - od trafika do aviona. Zašto su vas učenici zaboravili? Kajete li se što im niste skuplje naplatili lekcije?

- Talente sam dobio na poklon. Razvijao sam ih kao samouk. Saradnicima sam spontano prenosio svoje umeće. Nisam tražio ništa zauzvrat. Svi koji su imali koristi od saradnje sa mnom, javljali se oni meni danas - ili ne, mogu samo da me se sećaju po lepom.

* Kao multimedijalni umetnik imate više funkcija od današnjih „smart“ telefona. Poznato je da se oni brzo prazne, a vaša „baterija“ traje više od 40 godina. Na šta se punite?

- Ponosan sam na svoju „budilnik funkciju“. Budim se neposredno pre zvonjave alarma. Inače, moju višedecenijsku prezasićenost javnim delovanjem lako mogu da osveže kontakti sa inteligentnim i duhovitim tipovima. I tipicama.

* Emotivni špajz vam je ispunjen vedrim slikama iz prošlosti. Da li to znači da život gradite samo na srećnim uspomenama?

- Ko nema lepe uspomene, a stigne ga „matorluk“, taj nema ništa. Ostaje sam sa sobom. Temelj mog života je moja narav. Ona vedrija strana. Zaslugu za „građevinu“ moje karijere vidim u raznolikim talentima. Šta sam uradio - uradio sam. Najveća dobit, u toj radnoj sferi, svakako su svakodnevna „internetska“ priznanja od mnogobrojne publike koju sam dotakao kroz razne oblasti svog javnog delovanja.

* Ko ili šta je sačuvalo dete u vama?

- Potreba za stalnim igranjem i poigravanjem, uz humor i pesme u bilo kom žanru. Od rekreativnog fudbala do kartaroških večeri, gde u porodičnom krugu igramo remi. Srećom (ili genetskim nasleđem) još sam detinjast.

* Da li bi BB carstva bilo bez porodice?

- Moja žena, ćerke, zet, unuka i naš pas stvaraju ambijent iz kojeg, za razliku od mnogih svojih vršnjaka, ne bežim od kuće. Dakle, dobro sam „namirisao“ kim ću da se ženim, pa sad mogu da uživam plodove svog „njuha“.