Ima jedna krčma u planini. Ovu pesmu mnoge njegove kolege „krčmile“ su po raznim kafanama, ali ona je ostala samo njegova lična karta i zaštitni znak. I samo ona bi bila dovoljna da u nedeljnom broju ugostimo Nedeljka Bilkića, legendu naše narodne muzike.

A za više od 50 godina duge karijere napisao je stotine pesama, među kojima se još izdvajaju: „Bez ljubavi sve je pusto“, „Ne žali druže moj“, „Tebi majko misli lete“, „Ja mlad pijem noći“...

Tu je i pesma „Stani sudbino, stani“. Tu ćemo zastati, ali nećemo o toj pesmi već o onoj koja je odredila njegovu pevačku sudbinu. Čuvena „Krčma“ nastala je davne 1968. godine na Bilkićevoj turneji po Bosni.

- Na Komaru je naš muzički karavan zastao da se odmori i popije kafu - priseća se Bilkić. - Sa nama je bio i Miroslav Čonkić. Fasciniran ambijentom i lepom Marom koja nas je služila, na parčetu papira, bukvalno za pet minuta napisao je čuvene stihove: „Ima jedna krčma u planini, vide joj se svetla noću u dolini. Ko to pali sveće i po krčmi šeće, to je lepa Mara, kći starog krčmara“. Te reči su mi se dopale i posle turneje napisao sam muziku za tu pesmu, a čuvena Radojka Živković uradila je aranžman. I danas na internetu postoji snimak na kojem ja pevam, a Radojka me prati na harmonici.

Sve ostalo je istorija. Ta pesma se peva i kad je neko tužan i kad je srećan i kad razbija čaše i kada plače. Svako u njoj nađe neku svoju krčmu i neku svoju Maru.

- Volim uvek da je pevam - kaže Bilkić. Uvek u nju utkam svoje emocije. Jedini žal koji mi je ostao što nikada nisam ništa čuo o Mari koja je opevana u pesmi. Možda nije ni znala da je pesma njoj posvećena.

Ova pesma ga, ipak, nije razmazila jer voli da kaže da je uvek bio i ostao i običan i skroman čovek koji je odrastao u siromašnoj porodici. Rođen je u Bugojnu. U ratu je ostao bez oca, pa ga je odgajila majka, koja je bila muzikalna. I njena braća su bili muzičari, svirali su violinu, harmoniku i prim. Tako je mali Nedeljko rastao uz pesmu, bosansku sevdalinku. Kao vojni stipendista završio je Srednju tehničku školu u Kragujevcu i potom došao na studije mašinstva u Beogradu. Studirajući mašinstvo, koje je završio, ujedno je položio i audiciju na Radio Beogradu.

Dušica i Nedeljko Bilkić na početku karijere

- U Radiju su tražili da snimim ploču - kaže Bilkić. - Pokušao sam da nađem neke nove pesme, ali mi ih niko nije davao. Bio sam mlad i neafirmisan pevač. Pevao sam neke stare pesme i nisam mogao da konkurišem tadašnjim velikim pevačima, Zaimu Imamoviću, Safetu Isoviću i Nadi Mamuli, koji su dobijali najbolje pesme. Zato sam otišao kod brata od tetke Predraga Kojdića, koji je pisao pesme, i zamolio ga da mi sroči priču o Ljinjani, koja je bila jedna od devojaka koje sam voleo. On je to uradio i sve je dobro prošlo.

Tih ranih godina Bilkić nije imao samostalne nastupe, ali je jednom bio gost na koncertu Safeta Isovića u Domu sindikata sa pesmama koje je pevao na prvoj ploči.

- Posle koncerta Safet je došao kod mog brata Predraga i rekao mu: „Mali Neđo treba da školuje glas, biće od njega veliki pevač. Ja ću dati milion dinara da on privatno uči solo pevanje i solfeđo“. Moj brat mu je odgovorio: „Safete, tvoje reči su veće od milion dinara. Mi imamo para i školovaćemo ga, a tebi hvala na ponudi“. Krenuo sam na solfeđo kod Anite Mezetove, prvakinje Beogradske opere. Solfeđo sam imao kod jedne devojke koja je bila druga ili treća godina Akademije. A ja, normalno, kao svaki Bosanac počnem da se udvaram. Devojka se požalila Aniti pa mi je ona poslala jednu babu da me uči. Naravno da mi se baba nije sviđala ali me je naučila ono što je trebalo.

PESMA BUGOJNU BILKIĆ je posebno ponosan na pesmu koju je posvetio svom rodnom gradu Bugojnu. Prva strofa glasi: „Mesec žuri, brda mora proći, mome gradu da obasja noći, da Vrbasu kaže ime tvoje, stani reko, taj grad - Bugojno je“. Za taj grad ga vezuje i veliko drugarstvo sa Anđelkom Vučićem, ocem premijera Aleksandra Vučića. Kaže nam da su od rođenja on i Anđelko drugari i da to prijateljstvo iz Bugojna traje i danas.

Daleke 1965. godine Safet Isović je odbio da peva pesmu „Ne pitaj me stara majko“. Za njega je bila previše tužna. Pozvali su Bilkića koji je prihvatio tu pesmu i sa 23 godine pobedio na Ilidži. Potom je nekoliko godina zaredom pobeđivao na tom festivalu i beogradskom Saboru.

I Nedeljkova supruga Dušica, sa kojom je u braku već 45 godina, velika je pevačica. Njoj je na početku karijere posvetio pesmu „Ti si sve što imam“. Ali, imaju oni i dva sina - Predraga, koji je završio Medicinski fakultet, i Aleksandra, menadžera za kompjutere. Za boljim životom u Kanadu su otišli 1982. godine, i posle 15 godina se vratili. Ali deca su im tamo ostala i oni su često njihovi „gosti“. Od sinova imaju četvoro unučadi, a peto je na putu.

Iako je na muzičkoj sceni već pet decenija legendarni Nedeljko Bilkić od nje se nije umorio. Najviše voli da se u društvu, onako, malo propisno „narakijaju“ i da zapevaju. Ima Nedeljko i pesmu „Neću leka ni lekare“. I za kraj pitamo ga ima li leka našoj muzičkoj estradi. Nedeljko nam odgovara:

- Ono što se poslednjih godina dešava na estradi je katastrofa. Ko ne može u životu ništa da uradi, on otrči na estradu, misleći da je to najlakši i najbrži put da stigne do nečega. Ali, avaj, sve je to pogrešno i kratkotrajno.


TITO, MARKO, SEJMENI I JA

- U neka davna vremena bilo je skoro obavezno pevati pred drugom Titom - kaže nam Bilkić. - Nisam mu pevao „Krčmu u planini“, ali taj prvi susret sa njim mogao je da mi „dođe glave“. Harmonikaš Toša Elezović je svirao i kroz zube mi je dobacio: „Nemoj da vičeš, pevaj tiho, lepo, i to samo izvorne narodne“. Međutim, ja sam krenuo da pevam pesmu „Niz polje idu babo sejmeni, sejmenske pesme babo pevaju, a tvoga sina Marka teraju“. U jednom trenutku počeše da kuckaju viljuške i kašike, svi se namrgodili, a ja nastavljam: „Prokleti babo sejmeni...“. Toša sav izbezumljen mi reče: „Ti nisi normalan, šta ti je bre“. Reč je o tome da su oni smenili Marka, tako su zvali Aleksandra Rankovića. Još u pesmi „kunem naveliko“. Ali bilo je kasno. Išao sam ulicom i gledao kada će da me uhapse. Ali, sve se dobro završilo, pošto je Titu neko rekao: „Ma ovaj Bosanac, nema pojma o životu, zna samo da peva“.