JEDAN od najpriznatijih virtuoza na svetu, britanski violinista Najdžel Kenedi (56), u sredu će po osmi put održati koncert u Beogradu, ovoga puta na Kolarcu. Karte za nastup ovog umetnika, koji drži Ginisov rekord kao vlasnik najprodavanijeg albuma klasične muzike ikada (Vivaldijeva „Četiri godišnja doba“), „planule“ su pre više od dve sedmice, pa će Kenedi na istom mestu nastupiti i u četvrtak uveče.

Ekipu „Novosti“ dočekao je u apartmanu 802 hotela „Hajat“ u dresu „Aston vile“ i zajedno sa gitaristom Rolfom Busalbom, basistom Jaronom Stavijem i bubnjarom Kristofom Džidžicom, odsvirao obradu makedonskog tradicionala „Jovano, Jovanke“.

- Dugo sviram ovu pesmu, ali je ovo prvi put da je izvodim zajedno sa mojim bendom - rekao je za „Novosti“ Najdžel Kenedi. - Dolazio sam u Srbiju pet-šest puta, tako da sam počeo da slušam melodije sa ovih prostora. Uglavnom su to divne melodije, koje se prenose s generacije na generaciju i fenomenalno zvuče.

* Šta spremate za večerašnji susret sa Beograđanima?

- Za mene je Bahova muzika divna u svakom slučaju. To je ozbiljna muzika koja zahteva i učestvovanje publike, a ne samo izvođača. Ali, tu je i Fats Valer, koji je majstor harmonije kao i Bah. Takav program čini malo ozbiljniji prvi deo koncerta i mnogo opušteniji drugi deo. Pomaže i nama da ne budemo potpuno ozbiljni dva sata. Za mene je dobar koncert kad slušam Pitera Gebrijela ili sonate Betovena. Njihova muzika nije sve vreme ista, već je jedan deo ozbiljniji, drugi opušteniji, brži ili sporiji.

* Kako ste spojili klasiku sa pop kulturom, u kojoj fudbal ima posebno mesto?

- Volim pop kulturu i muziku, a sve manje sam zaljubljen u fudbal. U muzici ljudi i dalje sviraju zato što to vole, dok fudbaleri vole novac. Ako im ponudite više para, otići će u drugi klub i čak neće reći ni zbogom navijačima. Vidite, kupio sam novi dres „Aston vile“, ali se osećam kao idiot zbog toga, jer je na njemu ime kladionice. Zaista ne volim klađenje, jer se hrani ljudskim slabostima. Ako već na paklicu cigareta stavljaju natpis „pušenje ubija“, onda i na kockarnice treba da stave isto, jer i klađenje može da ubije.

* Znate li nekog našeg fudbalera?

- U „Aston vili“ smo imali Sašu Ćurčića i Savu Miloševića koji su zaista bili fantastični.

* Ko je bolji, „Aston vila“ ili poljska „Krakovija“ za koju takođe navijate?

- Na to je lako odgovoriti, jer je poljski fudbal sra... Stvarno je grozan.

* Da li ste imali priliku da osetite kafansku atmosferu i šta mislite o orkestrima koji nastupaju po lokalima?

- Muzika u Srbiji je fantastična, volim otvorenost i poštenje vaših ljudi. Bio sam u Skadarliji i volim tu vrstu muzike koja se svira u kafanama. Volim i hranu i živu muziku koje idu zajedno. Imate osećaj kao da letite.

* To kad popijete rakiju?

- Da, da, rakija pomaže (smeh). Ne jedem baš toliko mesa, ali volim da pijem alkohol.

* Mnogi vam zameraju zbog neobične odeće i akcenta?

- Za mene je to normalno. Čudni su oni koje se bave klasičnom muzikom, a nose neku glupu odeću koju niko ne bi nosio. Osim ako nije zaposlen u nekom hotelu.

* Ili, daleko bilo, ide na sahranu?

- Da, baš to! Isto je i sa metalom. Morate da imate uniformu, da nosite crno, nitne, kožu i sve što ide uz to. Ne volim uniforme ni stereotipe.

* Godinama odbijate da održite koncert u Izraelu, a krajem avgusta Bi-Bi-Si vas je cenzurisao zbog toga što podržavate Palestinu?

- Nikad nisam hteo da prihvatim da sviram u Izraelu, jer to bi bilo isto kao da odem u Južnu Afriku i sviram aparthejdu. Vreme je za jevrejsku braću da kažu ne, kao što su bela braća rekla ne aparthejdu u Južnoj Africi. Vreme je da Jevreji ustanu i kažu ne! Ne možete da podržite kulturu koja ljude stavlja u otvoren zatvor, iza zidova. Bi-Bi-Si je cenzurisao ono što sam napisao u programu za koncert, ali to je ništavno u odnosu na ono što se dešava u Palestini.

* Da li ste, u međuvremenu, saznali ko je Stefan Milenković?

- Bojim se da nisam. Da li on igra tenis? Đoković je ubica, fantastičan i veliki teniser.