MIR i ljubav svima - poželeće talentovani multiinstrumentalista božanstvenog glasa - Nemanja Kojić Kojot (38) u subotu 14. septembra, u Hali sportova, pred koncert Manu Čaoa, a posle ska benda „Samostalni referenti“. U sastavu „Hornsman Kojoti end soulkraft“ na scenu izlazi s osmočlanom ekipom.

- To je poznato društvo svima koji prate domaću rok scenu. Što bismo rekli, u pitanju su „stare kuke“ - otkriva Kojić za „Novosti“.

Oktet, uz Nemanjin vokal i trombon čine: Dejan Utvar Uti (bubnjevi), Vladimir Lešić Leša (perkusije), Damjan Ćirilović (bas), Vladimir Krkljuš Krle (klavijature), Džimi Tripl Bi (gitara), Đurđica Gajić Đu (prateći vokal) i Mladen Lukić (trombon).

- Stari smo drugari i svima se dopala ideja da Hornsman Kojotija „pojačamo“ bendom. Nazvali smo ga „Hornsman Kojoti end soulkraft“, što znači poznavanje duše, a kraft je i posada u avionu - dodaje Kojot.

JEDAN ČOVEK - TRI ALBUMA MALO je muzičara u Srbiji koji se mogu pohvaliti tako uspešnom godinom. Kojot talenat deli na više frontova: - Sa „Ajzbrnima“ promovišem novi albim „Rijaliti ček“. Kao „Hornsman Kojoti i soulkraft“ očekujem album do kraja godine, a priključio sam se i „Multietničkoj atrakciji“ gde sviram bas i, takođe, spremamo album.

Nastup pred slavnim Manuom ne zadaje mu glavobolju, jer je svetske bine već delio sa Brning Spirom, Li Skreč Perijem, Maksom Kavalerom, bendovima „Ejžn dab fondejšn“, „Blek sabat“... U muzičke vode se upustio još u 14. kao trombonista i prateći vokal u „Del arno bendu“.

Prvi koncert je imao sa 15, a kada su osnovani „Ajzbrni“ bilo mu je tek 17. Ubrzo ih je tada cenjeni „Sanšajn“ pozvao da im budu predrupa i to ih je vinulo u orbitu. Nakon velikog uspeha „Ajzbrni“ su se 2005. rastali, ali su se 2011. ponovo okupili. Publika ih je sa ovacijama pozdravila na nastupu u bašti SKC.

- Taj koncert me je vratio, ljudski, kao prekretnica u životu. Intimno sam osetio ljude u publici kao stvarno bliske. Toliko lep momenat mi je dao ogromnu energiju da nastavim. Tada sam shvatio da je sve u redu - naglašava Kojot.

A, koliko pre toga nije bio u redu, videli su i gledaoci emisije „Još uvek budni sa Ivon“. Videli, ali nisu čuli da je tada Nemanja rekao da je „očekivanje u startu razočaranje“ i da će publici na dočeku 2013, koji je tom prilikom najavljivao, „pružiti stvarnost“. Rekao je i da je već 18 godina vegan i na kraju priznao da je u groznoj fazi. To javno priznanje niko nije čuo.

- Desilo se - sramežljivo priznaje. - Mogao sam to da sprečim, ali tada sam bio takav. Sada više nisam, i idemo dalje.

Uvek Nemanja ide dalje, a posle silnih putovanja i nastupa širom sveta, vraća se Beogradu. Briga o porodici je prvi odgovor na pitanje zašto nije ostao tamo gde ga više cene kao muzičara:

- Najsigurniji osećaj je ovde. Ima istine u tome da je kod kuće najbolje. Tu je sigurnost koja se ne bazira na materijalnom. Koliko god da je surovo, ovde svako od nas ima nekoga da mu pomogne. Teško je biti stranac.

Na sceni se izražava, najčešće, kroz rege i hard-kor, a kada bismo njegov život opisali muzičkim pravcem, to bi bio, kako kaže, rege-rokenrol.

- Možda bih bio dublje u rastafarijanizmu da sam okružen rasta ekipom. Ali, živeti sam u toj kulturi je teško. Okolina te odvlači od života po određenim pravilima, da ne koristiš nikotin, ni kofein...