DVE decenije je prošlo, a Dragoslav Jakovljević i dalje voli Cakanu. Doduše, ta ljubav ga ni sada, kao ni tada, nije inspirisala da prestane da je vara. Ima li, ipak, nade za njih dvoje - saznaćemo na jesen, kada se nastavi emitovanje novog serijala "Otvorenih vrata", koji je posle 20 godina okupio ekipu popularne serije. Na pitanje ko se u međuvremenu više promenio - Dragoslav ili Milan Lane Gutović koji je "obukao" njegovo odelo, glumac kaže:

- Nijedan od nas se uopšte nije promenio. Dragoslav i ja smo sada stariji, ali nam to ne smeta da pravimo iste gluposti.

Pitamo Laneta da li su se bar promenile okolnosti u kojima smo živeli te poslednje decenije prošlog veka, a koje su bile potka serije:

- Onih godina kada smo snimali prva "Otvorena vrata", imao sam utisak da smo skroz propali. Nisam, međutim, imao pravo. Nismo tada skroz propali. Još propadamo.

Lepša strana priče je, dakle, ta što se Gutović ponovo susreo s Dragoslavom.

TEŠKO JE BITI VODITELJ * DA vam sada ponude da vodite neku emisiju, pod kojim uslovima biste pristali? - Biti voditelj je teško, jer onaj ko se time bavi mora da bude poseban tip ličnosti. Kada sam bio voditelj bilo mi je izuzetno teško da se interesujem za gosta koji me ni na koji način ne interesuje.

- Kada sudbina učini da toliko dugo nemate kontakt s nekim dragim, onda morate da budete srećni kada vam ta ista sudbina vrati tu istu dragu osobu - kaže zadovoljno glumac.

A, sreo se i sa ekipom sa kojom je voleo da radi pre 20 godina, pa se obradovao novim zajedničkim snimajućim danima. Valjda mu zato od početka rada na nastavku ništa nije teško palo i dodaje da taj "huj" nije godinama osetio.

* Jeste li u međuvremenu Dragoslava gledali u neretkim reprizama "Otvorenih vrata"?

- Nisam imao prilike, jer retko gledam televiziju, a trudim se da je gledam još ređe.

nKako sada, sa ove distance, gledate na Srećka Šojića i "Belu lađu"?

- Žao mi je. To je bio dobar projekat. Publika je bila zaljubljena u tu propalicu, a ja sam tu ulogu igrao sa zadovoljstvom.

* Mnogi gledaoci su prestali da prate ovu seriju kada ste vi iz nje izašli. Doživljavate li to kao potvrdu da je Šojić bio suština ove priče?

- Ukus publike je kao i biračko telo. Nepredvidiv. Može da iznenadi poklanjanjem pažnje nečemu potpuno bezvrednom, a da kvalitetan program bude bez gledalaca. Zbog toga to nisam doživeo kao potvrdu svojih kvaliteta, koliko kao potvrdu nesposobnosti televizije. Ona je uspela da apsolutni uspeh pretvori u potpuni poraz.

* Šta ste zahvaljujući Šojiću naučili o našim političarima, a što vam je, iz ko zna kojih razloga, izmicalo kao saznanje?

- Nisam naučio ništa što pre "Bele lađe" i Šojića nisam znao. Kod te vrste ljudi ne iznenađuje nitkovluk, već samo to do koje mere taj nitkovluk može da ide.

* Zbog čega ga je onda publika toliko volela, kada znamo da je oličenje negativnog, beskrupuloznog...?

- Šojić je primer moralnog idiota. Idiota koga publika viđa svakoga dana u prenosima iz parlamenta. Te skupštinske nakaze, međutim, publika mrzi, jer se njihovo delovanje odnosi na njih lično. Šojića je volela, jer je mislila da se sve to što on radi i govori ne odnosi na njih.

* Ima li izgleda da stvarno gledamo najnoviju "Tesnu kožu"?

- Mi koji smo potpisali ugovore pre skoro godinu očekujemo nastavak snimanja svakog dana, ali se to odlaže zbog kredita koji se teško dobija. To je bar verzija koja je meni predočena.

* Aplauz publike u pozorištu s godinama se čuje manje glasno ili je uvek isto, prijatno glasan?

- Ja služim život između aplauza. Sve nedaće toga "između" uvek izleči aplauz - bez obzira na glasnost.

* Važite za nekog ko kabare nosi lako, jer je takav način komunikacije, čini se, svojstven vašoj prirodi. Bez čega, ipak, kabare ne bi mogao da bude toliko popularan, a nije samo pitanje karaktera?

- Glumac se postaje tako što prvo postaneš karakter, a onda taj karakter savijaš i uvijaš prema ukusima publike. Tako, uprošćeno, kaže teorija glume. Izbegao sam stereotipu, pa sam karakter savijao i uvijao prema svom ukusu, a ne prema ukusu publike. Tako sam izbegao da se publici umiljavam i ulagujem. Pričam im samo ono što razumem i što meni lično nije dosadno. Komunikacija je u tim uslovima prirodna.

* Vaše kolege kroz osmeh prepričavaju anegdote o vašem (ne)učenju teksta. Kada ste tome postali skloni i šta im kažete kada vas dobronamerno kritikuju?

- Predstava zavisi od mnogo elemenata, a najvažniji među njima je brisanje sumnjivih delova. Ukoliko to ne uradi reditelj, uradim ja. Ono što posle toga ostane od teksta - lako naučim.

* Jeste li i dalje pasionirani ribolovac? Šta vam donosi (i u pozitivnom smislu odnosi) ta vrsta "povlačenja"?

- Pecam i volim da pecam. Pecanje ima mnogo lepih strana, a jedna od lepših je ta što dok pecam ne moram da pričam za novine.