REDITELJ na RTV Vojvodine, Marko Kaćanski kaže da nije od onih na čije se interpretacije viceva i šala ljudi previše smeju. Rado je, ipak, pristao da nam prepriča jedan događaj koji je nazvao - antianegdotom.

- Nekada davno, pre recimo desetak godina, trebalo je da se pojavim u jednoj emisiji. Veliki studio, kamere, kompleksna organizacija... Da budem iskren, bio sam pozvan u svojstvu sina afirmisanog glumca. Kao i moj pet godina mlađi brat, koji nije imao tremu. A ja sam se odsekao. Voditelj me najavljuje, publika tapše, organizator doziva, a mene nema... "Gde je?" - dopiralo je uz huk i komešanje iz studija. I stvarno, gde sam mogao da budem? - priča Kaćanski, koji je u tom trenutku stajao za obližnjim šankom studijskog bara i na brzinu ispijao dupli vinjak.

U ruci je držao knjigu Džeka Londona, "Džon Barlikorn". U prolazu je dobacio dekorateru "Džon mora da umre", a on mu je doskočio "Ali ne večeras".

- Tako je i bilo. Smeškao sam se i bio na visini zadatka, izgledao mudro i ambiciozno s bradom kao simbolom svoje struke. Od tada praktikujem drugi sistem razbijanja treme. Nije težak, isto radi i moja jednogodišnja ćerka. Nema nuspojava, a potrebno je samo ovlažiti prst i dodirivati ušnu resicu. Kao neka vrsta meditacije - kaže kroz osmeh Marko.