FILM "Šešir profesora Koste Vujića" koji je osvojio milionsku publiku, gledaoci Prve TV gledaće kroz osam epizoda subotom od 21.10. Nesvakidašnju priču o neverovatnom profesoru Vujiću i maturantima Prve muške gimnazije, koji su obeležili jednu epohu, krase i gospođice svojim šarmom i lepotom. Jedna od njih je Mirjana, inspiracija i velika ljubav pesnika Milorada Mitrovića - prva uloga glumice Tamare Aleksić.

Iako su pravila takva da tek posle druge godine Akademije možete da pokažete svoj talenat, Tamara je zahvaljujući dobroj volji profesora Dragana Petrovića Peleta, već nakon upisanog Fakulteta dramskih umetnosti dobila šansu da zaigra na velikom platnu. Kako se desila uloga, kakav joj je savet dala majka, poznata novinarka Tanja Peternek Aleksić, i zašto je odlučila da bude glumica, Tamara Aleksić priča za "TV novosti".

* Tek ste upisali fakultet i dobili ulogu. Šta je presudilo kod vas da se prijavite na kasting, a šta kod Šotre da vas izabere?

- Zapravo, redosled je bio sledeći - položila sam prijemni ispit i tog leta otputovala sa drugaricama na more. Zvali su me iz "Košutnjak filma" da dođem na kasting i posle dvanestočasovnog putovanja vozom otišla sam na audiciju. Govorila sam poeziju i monologe sa prijemnog, a kamera je sve snimala. Zdravko Šotra je veliki reditelj i hvala mu što mi je pružio ovu šansu.

* Ni roditelji nisu znali da ste otišli na kasting. Da li ste ikome poverili tajnu?

- Znala je baka. Ona je i primila poziv za kasting, tako da je postala moj menadžer. Roditelji i sestra su bili ponosni gledaoci na premijeri za koju su otkupili ceo red za prijatelje, među kojima je bio i naš drug violinista Nemanja Radulović, koji je došao iz Pariza, tako da su se oni bavili isključivo navijanjem.

KUĆNA BUVA * KAKVA je Tamara privatno?
- Pomalo sam "kućna buva", odnosno najviše volim da ostanem kod kuće, čitam neku dobru knjigu, gledam filmove sa društvom ili sama.Postoji nekoliko kafića u koje volim da odem, a u pozorište idem redovno. Inače, ne volim da dajem intervjue i pričam o sebi.

* Kako ste se pripremali za ulogu, da li ste se konsultovali sa nekim?

- Mirjana Marinković, za razliku od ostalih likova, nije istorijska ličnost, tako da sam imala veliku slobodu da izmaštam kakva je. Ona je ćerka ministra, romantična, lepo vaspitana, prava gospođica iz onog vremena, ali i velika inspiracija pesniku Miloradu Mitroviću kome je bila prva ljubav. Mada, najzanimljiviji delovi priprema bili su mi časovi jahanja. Morala sam da naučim da jašem, pošto postoji romantična scena u seriji kada Mirjana pada sa konja i razmenjuje poeziju sa Miloradom. To padanje sa konja ću definitivno pamtiti.

* Da li vam je prijalo to vreme, kostimi, odnos između muškarca i žene, između dece i roditelja, đaka i profesora?

- Tada se živelo mnogo sporije nego danas. Ljudi su imali više vremena jedni za druge, za druženje, zaljubljivanje, udvaranje, više su se poštovale neke moralne vrednosti koje su danas malo zapostavljene. Mislim da je divno što će gledaoci videti na drugačiji način velike istorijske ličnosti o kojima smo učili u školi. Uživaće u njihovoj duhovitosti i dovitljivosti i osetiće nostalgiju i ponos.

* Mirjana je u filmu nežna, romantična i pomalo naivna. Koliko ste joj slični?

- Ako gledaoci poveruju da sam baš takva znači da sam dobro uradila svoj glumački zadatak. To je najbitnije.

* Kako se rodila želja da postanete glumica?

- Kao sasvim mala odlazila sam kod Branka Kockice u Pozorištance "Puž". Želela sam da postanem član hora, pa me je baka odvela na audiciju. Tada su tražili devojčicu za ulogu Vodene Vile u predstavi "Ivica i Marica". Imala sam 6 godina i igrala sam vilu koja izlazi iz "propadališta", mračne rupe u sceni. Rediteljka Caca Aleksić je mislila da ću se plašiti, iako mi je društvo pravio divni Bane Zeremski. Rekla sam da me neće biti strah ako budem nosila dugačku plavu periku. Bilo je to divno iskustvo, posebno kada bismo se odmarali između dve predstave i ručali zajedno "glumačke sarme". A teksta se i dalje sećam.

* Da li ste zadovoljni radom na Fakultetu dramskih umetnosti?

- Prezadovoljna sam. I radom i klasom i odnosom sa profesorom Draganom Petrovićem i ostalim profesorima. Pele je odličan profesor i sjajan mentor. Uvek je tu za nas. Na fakultetu smo svakodnevno po 12 sati, tako da osećamo kao da nas dvanestoro živi zajedno. Lepo sarađujemo, brinemo jedni o drugima, razumemo se i podržavamo.

* I vaše mlade kolege rekle su da su na snimanju "Šešira"pored ostvarenih uloga stekli prijatelje, što je važnije od jedne uloge.

- Snimanje je divna uspomena. Postoji toliko anegdota. Divno smo se družili tokom snimanja i drago mi je što smo to nastavili i danas. "Šešir profesora Koste Vujića" ću pamtiti po prvoj ulozi, divnoj saradnji sa Šotrom, velikanima srpskog glumišta i prijateljstvima za ceo život.


MAMA SVE PODRŽAVA

* KOLIKO vam to što ste ćerka Tanje Peternek pomaže u poslu? Da li ste to već osetili posle ove uloge?

- Pomaže mi što znam da me ona, kao i moja cela porodica, podržava u svemu. Podržavala bi me i da sam lekar, pekar ili apotekar. To mi je najvažnije.