SLAVNI nemački rok kvartet “Guano ejps” nastupiće prvi put u svojoj karijeri u Srbiji, i u nedelju, 10. aprila, održati koncert u “Beogradskoj areni”. “Guano ejps”, od osnivanja 1994, smatraju jednim od najznačajnijih bendova na alternativnoj sceni, a predvodi ga harizmatična pevačica Sandra Nasić, rođena u nemačkom gradu Getingenu, čiji je otac rodom iz Hrvatske. Njihov prvi album “Proud Like a God” iz 1997. prodat je u platinastom tiražu, a hit “Loard of the Boards” postao je svojevrsna himna snoubordera širom sveta. Njihovu “adrenalinsku” obradu pesme “Big In Japan”, nemačkog benda “Alfavil”, direkcija Formule 1 je pre dve godine izabrala za zaštitni znak Velike nagrade Japana.

Ipak, bez obzira na uspeh, posle iscrpljujućih turneja (od kojih je jedna trajala čak 18 meseci) i tri studijska albuma, članovi grupe 2005. donose odluku da se povuku sa scene i posvete solo karijerama. Međutim, početkom godine na svom zvaničnom sajtu poručili su fanovima da se vraćaju na muzičku scenu sa dugoočekivanim (i upravo objavljenim) četvrtim albumom “Bel Air”, koji nosi naziv po eltinom delu Los Anđelesa, famoznom Bel Eru. Na pitanje šta srpska publika može u nedelju da očekuje na njihovom koncertu, pevačica “Guano ejpsa” Sandra Nasić je, u telefonskom razgovoru za “Novosti”, rekla:

DRUŽENJE SA FANOVIMA ČLANOVI grupe “Guano ejps” pre koncerta u “Beogradskoj areni”, u nedelju 10. aprila, družiće se sa fanovima u prodavnici “Multi Dalas” i tom prilikom potpisivaće svoj povratnički album “Bel Air”, najavio je organizator, makedonska “Avalon produkcija”. Karte za koncert nemačkih rokera koštaju 1.900 dinara (parter) i 2.500 dinara (tribine i fan pit), a kao predgrupa nastupiće beogradski bend “Rer”.

- Dobar rokenrol šou! Znate, ja sam već bila u Beogradu, doduše kao dete. Pamtim da je bilo predivno i da su me pojedini kvartovi i zgrade u vašem gradu podsetili na Beč i Austriju. Vrlo sam uzbuđena zbog dolaska u Beograd.

* Znate li da kažete nešto na srpskom jeziku?

- Mogu malo, ali ne puno. Treba učim (smeh).

* Kako ste postali pevačica “Guano ejpsa”?

- U svom razredu u školi imala sam grupu koja se raspala i bila sam u potrazi za novim bendom. Basista “Guano ejpsa” Stefan Ude išao je u isti razred s mojom sestrom, koja mi je skrenula pažnju na njega. Upoznali smo se, i posle prvog “džemovanja” bilo je jasno da ću pevati u “Guano ejpsu”.

* Zašto ste bend nazvali baš “Guano majmuni”?

- Hteli smo da imamo specijalno ime, a da u njemu budu samoglasnici “a”, “u”, “e” i “o”. Ime je bila naša interna šala.

* Ko je muzički najviše uticao na vas?

- Teško je reći. Kad sam išla u školu, slušala sam različite vrste muzike. Počela sam sa hiphopom i repom, slušala “Pablik enemi”, a posle prešla na “grandž” i obožavala “Nirvanu” i “Saundgarden”. Moguće da su oni imali uticaj na mene, ali, nisam nikada imala neki specijalni uzor. Uvek sam se trudila da izgradim sopstveni stil.

* Zašto ste se razišli na vrhuncu popularnosti?

- Mislite, zašto smo napravili dugogodišnju pauzu? Kada smo osnovali “Guano ejps” bili smo veoma mladi, jedva da smo imali po 18 godina. Za kratko vreme smo doživeli stvarno veliki uspeh. Bili smo deset godina neprestano na turnejama, što je bilo izuzetno naporno. Valjda smo se zasitili svega. Osećala sam se preumorno u tom trenutku i htela da uradim nešto potpuno drugačije u svom životu. Bila je to dobra odluka za sve, jer smo imali šansu da se pozabavimo drugim projektima. Ja sam se, recimo, preselila iz Getingena u Berlin.

* Poslednjih godina sve više starih bendova se okuplja. Zbog čega ste vi to uradili?

- Mislim da je došao trenutak za to. Moj basista me je pozvao telefonom i pitao želim li da održim nekoliko festivalskih koncerata sa “Guano ejpsom”. U tom trenutku sam radila svoj solo album “Signal” i kazala mu: “Okej, ako budeš svirao bas na mom albumu, ja ću otpevati nekoliko koncerata sa vama još jednom.” Tako je i bilo. Posle svake od tih svirki osećali smo se fenomenalno i spontano počeli da pišemo nove pesme. Zvučale su drugačije i sveže, što je bio dobar osećaj. Onda smo seli i popričali: “Možete li da zamislite da ponovo snimimo album zajedno? Okej, hajde da probamo.” I, evo nas!

* Kakav je “Bel Air”?

- Drugačiji od svih prethodnih. Imamo nove aspekte u muzici, kao, recimo, elektroniku, što u prošlosti nikad nismo radili. Od prošlog do ovog albuma prošlo je osam godina i razumljivo je da smo se svi promenili. Opet, nismo hteli da se ponavljamo.

* Bavite li se još snoubordom?

- Poslednji put sam stala na dasku pre osam godina. Sada vozim bicikl, idem u šetnju ili igram skvoš. Međutim, kada ste na turneji, to je kao da svakodnevno imate trening i vežbate. Mislim da je to sasvim dovoljno sporta.

* Interesantno je da je jedna pesma s vašeg novog albuma umalo završila u četvrtom delu filma “Pritajeno zlo” sa Milom Jovović?

- Producenti su nas pitali da pesmu “She’s a Killer” damo za taj film i nama se ideja svidela. Problem je bio što se film pojavio mnogo ranije nego naš album, pa smo u dogovoru sa diskografskom kućom odlučili da je ipak zadržimo za sebe.