SA Statusom slobodnog dramskog stvaraoca, Igor Pervić je u radnu knjižicu do sada upisao 17 godina staža. To znači da traje. A kada pokuša da zavara trag, povuče se u svoju oazu u mestu Baćevac. Kaže da odlazak iz beogradske vreve nije bio hir, nego jasan stav da su mu kao umetniku potrebni mir i sloboda. A kada se zaželi buke i gužve, začas je u gradu. Tada je opet u ulozi posetioca kafića „Centrala“, gde se okuplja njegovo društvo iz kraja, ili, kako kaže, njegovi dorćolski ispisnici. Ali, odustao je od odlaženja u diskoteke, na žurke... To ga je „prošlo“. No, ono što ga još drži jeste igra. Gluma je za njega i dalje izazov, što će dokazati ove zime.
* Uskoro ćemo vas gledati u novoj Pinkovoj seriji „Ko je ovde lud“. Kako ćete nam se predstaviti u ovoj satiri?
- Pojaviću se u ulozi Vlajka, jednog od stanara bolnice za mentalno obolele, i sa ostalom ekipom pokušaću da se osvrnem na naše društvo, koje nije tako sjajno. Ovo je nešto što do sada nisam radio, ali mi prija. Ekipa je odlična. Imamo slobodu da interpretiramo uloge na način koji nama odgovara, tako da ostaje dovoljno prostora za lične kreacije. To je veoma važno, jer logično je da niko ne doživljava jednu ulogu na isti način, nego u skladu sa svojim afinitetima. U ovoj seriji svi smo tu slobodu maksimalno iskoristili, nikome nismo ostali dužni. Tako da, ako nas ne uhapse, biće super. Šalim se, naravno. Ali, nije tajna da smo se dobro poigrali sa svakodnevicom.
* Pošto je reč o komediji, biće to iznenađenje i za vas i za publiku, zar ne?
- Oduvek sam voleo komedije, ali nisam imao mnogo prilike da ih radim. Eto, sada sam uhvatio jednu i mislim da mi ta vrsta igranja veoma dobro ide. Daje mi mogućnost da pokažem nešto novo, drugačije, tako da i publika i ja možemo da uživamo. Mislim da će biti prostora samo za pozitivna iznenađenja. U početku mi je bilo malo naporno da radim ovu seriju, jer se epizode proizvode brzinski. Dok smo se svi uhodali... Ali, taj izazov smo dobro savladali.
* Gde ćemo vas još gledati ove zime?
- U filmu Stefana Arsenijevića „Ljubav i drugi zločini“, koji je nedavno debitovao na bioskopskim platnima. Moja uloga je bila naizgled mala, ali, siguran sam, vrlo jaka, i mogla je mnogo toga da kaže i pokaže. Čak je i beogradska publika, koja zna da bude vrlo skeptična i hladna, dobro odreagovala na film, a tu su i mnogobrojne nagrade koje je već pokupio. Zato mi je drago što sam deo te priče i što pokrivam malo širi dijapazon gledališta. Radio sam i za jednu nezavisnu televizijsku produkciju, a uskoro očekujem premijeru serije „Neki čudni ljudi“, koju smo snimali prošle zime. Reč je o sjajnoj ekipi glumaca, kao što su Mustafa Nadarević, Lane Gutović, Boris Komnenić... Nisam vezan ni za jednu televiziju. Nezavisan sam, ali posla ima. Ukoliko sve bude teklo po planu, na proleće bi trebalo da se pojavim u jednom američkom filmu. Ali, neka to zasada bude samo najava. Ako se realizuje, sa zadovoljstvom ću je otkriti do detalja.
* Da li ste odustali od igranja u pozorištu?
- Nisam odustao, ali zaista dugo nisam bio deo te priče. A fali mi, jer to je, ipak, pravi glumački adrenalin kojem svi mi težimo. On nas i izgrađuje kao umetnike. Međutim, čekam da „naleti“ nešto što će mi baš leći. Neću po svaku cenu da se zalećem. Ako bude iskrslo nešto što će me zaintrigirati, sigurno je da to neću propustiti.