POSLE grla, „kralja romske muzike“ izdalo je i srce. Na Klinici za kardiologiju u Nišu, u nedelju oko 11.30 od posledica infarkta preminuo je Šaban Bajramović, najplodniji, najproslavljeniji i najznačajniji romski pevač i kompozitor. Rođen je 16. aprila 1936. godine u Nišu. Školu gotovo da i nije pohađao, a muzičko obrazovanje stekao je, kao i većina Roma, na ulici.
Poslednjih godina Šaban se češće družio sa lekarima nego sa svojom porodicom. Bio je šećeraš i srčani bolesnik, kome je srce do nedelje kucalo uz pomoć pejsmejkera. Jedva je sastavljao kraj s krajem, jer nije imao penziju, a od autorskih prava dobijao je godišnje neku crkavicu.
Protekle sedmice, Šabana je u njegovom skromnom porodičnom domu posetio ministar Rasim Ljajić, koji mu je obećao da će mu omugućiti lečenje na VMA, kao i da će, u saradnji sa Centrom za socijalni rad u Nišu, Nacionalnim savetom Roma i udruženjima „pod hitno“ krenuti u rešavanje Bajramovićevog socijalnog statusa. Ljajić je Bajramoviću uručio i 100.000 dinara, jednokratnu materijalnu pomoć za pokrivanje osnovnih troškova. Nažalost, ovaj novac Šaban nije stigao da iskoristi za lečenje, jer je u nedelju ujutru zbog novih srčanih tegoba ponovo hospitalizovan na Kliniku za kardiologiju u Nišu, gde je posle nekoliko časova i preminuo.
Bajramović je prvu singl ploču sa četiri pesme snimio 1968. u studiju Radio Niša, uz pokojnog ton-majstora Laleta Markovića. A onda je snimao za izdavačke kuće širom ondašnje Jugoslavije, oko 700 pesama, a najviše za „Diskos“. Kada mu je Karlo Metnikoš, suprug Josipe Lisac, predložio da se preseli u Ljubljanu, odgovorio mu je: „Neka hvala, ne mogu ja bez mog rodnog Niša, a mi Cigani inače volimo slobodu.“
U poslednjim razgovorima za „Novosti“, Bajramović je otkrio i malo poznati detalj, da je svoju pevačku karijeru započeo na - Golom otoku, gde je proveo pet i po godina. Pričao je da je 1956. godine otišao u vojsku, ali je pre toga upoznao jednu devojku.
- Zbog nje sam i pobegao iz JNA - pričao nam je Bajramović. - Ubrzo su me uhvatili i osuđen sam na tri godine zatvora. Kada sam se žalio zbog vremena kazne i odlaska na Goli otok, oni mi dodali još dve i po godine. Zato sam ih opsovao i rekao: „Ne možete vi mene da osudite koliko ja mogu da izdržim!“ Nisam ni zakletvu položio kad sam pobegao iz vojske. Bio sam, dakle, civil. Ali, oni su to gledali, videli su da sam Ciganin i da sam iz Srbije. Na Golom otoku sam dobro igrao fudbal, pa me je to malo izvuklo. Bilo je tada sa mnom mnogo poznatih fudbalera, ne mogu da se setim njihovih imena.
Šaban je tvrdio i da su „informbirovci“ na Golom otoku bili bezobrazni prema onima koji nisu bili „politički“. Terali su ih da nose kamenje, tukli su ih, maltretirali. Godinu dana posle njega došli su osuđenici za krađe, ubistva, kriminalci.
- Kad su oni došli, izbila je velika tuča, tako da je direktno na Goli otok helokopterom doleteo Aleksandar Ranković i obećao nam drugog upravnika - prisećao se Šaban. - Od tada više nije bilo brigadnog sistema. A pre toga, „informbirovci“ su me terali da nosim kamenje po dva kilometara i da ga vratim na isto mesto! Ako nećeš da nosiš kamen, vežu te za banderu. Tamo su bile užasne vrućine leti. Onda ih moliš da te odvežu, da ponovo nosiš kamen dva kilometra. Kada su posle brigadnog sistema policajci došli da komanduju, bilo je još gore. Jedva sam sve to izdržao. Svaka čast onome ko se otuda vratio živ! Dok sam bio na Golom otoku, nisam ni sanjao da imam sluha. Tamo sam naučio tonove, a za šest meseci razvio sluh i naučio da sviram kontrabas. Jednom smo mi robijaši davali neku predstavu i ja sam pevao umesto kolege. Svirali smo i pevali strahobalno, kao pravi profesionalci.

KARIJERA I FILMOVI
BAJRAMOVIĆ je snimio filmove sa Goranom Paskaljevićem „Anđeo čuvar“ (1987), sa Milanom Jelićem „Nedeljni ručak“ (1982) i Stoletom Popovim „Ciganska magija“ (1997). U opusu je imao oko 700 pesama koje je komponovao, dvadesetak albuma i pedesetak singlova. Sa svojim sastavom „Crna mamba“ obišao je ceo svet, a kada je na poziv Nehrua i Indire Gandi nastupio u Indiji, službeno je tamo proglašen „kraljem svetske ciganske muzike“.
Među ostalim izdanjima, Bajramović je 2001. godine realizovao zajednički album sa „Mostar sevdah reunionom“ „A Gypsy Legend“. Krajem novembra 2006, Bajramović je promovisao „Romano raj“.

BELI KONJ
ZNAO je Šaban da prepričava anegdote o sebi.
- Imao sam 1980. jedini niški solistički koncert u „Čairu“ - prisećao se Bajramović. - Bilo je prodato 7.000 ulaznica, a mom menadžeru palo na pamet da u halu uđem na konju. Ja pod „dobrim gasom“, a konj neosedlan, pokriven samo nekim ćebetom. Popeše me nekako, a onda je kolega Luis zveknuo u neko čudo, konj poskoči, a ja na patos. Publika me podigla aplauzom. Konja odveli, ja malo otresao prašinu, a koncert je bio ludilo.