STANIŠA Stošić, Pavaroti vranjanske pesme, kako su ga zvali, umro je u utorak ujutru u Beogradu od posledica moždanog udara, u 63. godini. Iako nikada nije bio zvezda, Staniša je bio i ostao među najboljima, zahvaljujući pre svega pevačkoj perfekciji koju su cenili i publika i kritika.
Poreklom iz sela Vrbova kraj Vranja, baš odande gde je Koštana šetala između kuća sa drvenim doksatima i igrala čoček, Staniša je život posvetio zavičajnim pesmama. Punim čežnje, tuge, ljubavi i patnje, koje su njegov zaštitni znak, „Lela Vranjanka“ (koju je za Stanišu napisao Dragan Toković), „Dimitrijo, sine Mitre“, „Simbil cveće“, „Zbog tebe, mome ubava“, „Stani, zoro, stani“, „Belo Lenče“, „Šano dušo, Šano mori, otvori mi vrata“...
U muzičkoj istoriji ostaće ubeležen kao prvi muškarac koji je pevao vranjanske pesme (do tada se podrazumevalo da ih pevaju isključivo žene). Ovaj melos zavoleo je u Učiteljskoj školi u Vranju, gde je svirao violinu, bio solista u horu i imao prve časove pevanja.
- Kada sam se opredelio za pevanje, znao sam ko su mi bili pradedovi, šta su pevali i šta znače koreni - govorio je Staniša Stošić. - Mi smo taj pojam zaboravili, a on je jako bitan u opstanku svakog naroda. Pevač treba da ostane u granicama svog zavičaja.
Prvi put Stošić je zapevao 1963. u Radio Beogradu. Za RB uradio je 150 trajnih snimaka muzejske vrednosti. Najviše od svih kolega. Ploče nije brojao. Tri godine kasnije pobedio je na festivalu „Zlatiborski narcis“ sa pesmom „Stojanke, bela Vranjanke“. Legendarnu „Vranjanku“, koja je stigla i do filma „Petparačke priče“, snimio je 1972. I svakog puta ju je otpevao drugačije.
Repertoar ovog istaknutog umetnika činilo je 3.000 pesama od Triglava do Đevđelije. Nije želeo da snima istant-hitove. Odbio je mnoge ponuđene pesme, jer je hteo da zadrži nivo, čak i po cenu da ne bude zvezda. Oženio se tek u 43. godini i, po sopstvenom priznanju, pogrešio što to nije učinio ranije, jer su mu supruga Ljiljana i sinovi Stefan i Dušan, uz prijatelje, bili najveći imetak.
Staniša Stošić biće sahranjen u četvrtak u 14.30, u Aleji zaslužnih građana u Novom Beogradu.

MERIMA NJEGOMIR: VRHUNSKI UMETNIK
- STANIŠA je bio moj najdraži kolega, dugogodišnji saradnik i izuzetan pevač. Jedino je on mogao da „donese“ Vranje na pravi način. Bio je izuzetan, porodični čovek, i žalosno je što takvi ljudi moraju da odu pre vremena. Srbija je izgubila vrhunskog i neponovljivog umetnika. Još se nije rodio neko za koga bi se moglo reći da bi mogao da ga nasledi. Za Srbiju, a za Vranje pogotovo, njegov odlazak je nenadoknadiv gubitak.