NASTUP kulturologa Zorice Tomić u književnom programu ovogodišnjeg Trga pesnika u Budvi bio je (sudeći po brojnosti publike i onih koji su i sami želeli da uzmu učešće u razgovoru sa njom), i jedan od najuspešnijih ovog leta. Predstavljanje njenih knjiga - “Muški svet” i “Poljubac u doba kuliranja”, pretvorilo se mnogo više u šarmantan i duhovit dijalog o “ličnoj” sceni danas, nego o kulturnoj, fenomenima koje ona nosi u zemljama tranzicije, problemu “malih kultura”, što su teme koje predstavljaju njenu “osnovnu” delatnost.
Zorica Tomić diplomirala je na Filozofskom fakultetu, gde je i doktorirala, danas radi kao profesor na Filološkom fakultetu, na katedri za kulturologiju i komunikologiju, a na Fakultetu političkih nauka predavala je i predmet javno mnjenje. Ovdašnja kulturna javnost, ali i ona u regionu, poznaje je i kao člana brojnih redakcija časopisa, učesnicu mnogih tribina, okruglih stolova, raznih javnih građanskih “performansa”...ali i kao “polovinu sestara Bobić”, koje su u jednom periodu bile i među najeksponiranijim “tandemima” beogradske javnosti.
Danas Zorica Tomić živi sa 13-godišnjom ćerkom, i trudi se da bude udaljena od onoga što bi se moglo nazvati džet-setom tajkunske Srbije.
“Novosti” su bile gost porodice Niklanović i restorana “Jadran”, jednog od najpoznatijih i najpopularnijih “amblema” Budve sa višedecenijskom tradicijom, gde je naša gošća degustirala domaću crnogorsku lozu, lignje na mediteranski način i grčku salatu.

Da li se prepoznajete u odrednici “tipična srpska domaćica”?
- Ne, zato što sam, kada je reč o kuhinji, prava Amerikanka - izgubila sam kuvarski drajv, hranu često naručujem, a i kada je pravim, volim da fantaziram. Spremam, na primer, lažnu patku - iz svežeg pileta izvučem sve kosti i koščice, napunim ga raznim stvarima, od slaninice do pečuraka, onda ga ušijem i spljoštim da bi ličilo na patku. Tako spremljena piletina stoji u pacu od crnog vina kako bi dobila crvenkastu boju patke. Uopšte, ta ideja o “lažnoj klopi” mnogo mi se dopada - sve češće pravim “lažne večere”, na kojima služim razne “lažne specijalitete”.
Kada biste svoju idealnu polovinu tražili putem oglasa, kako biste se preporučili nekom muškarcu?
- Zahtevna, razmažena, senzibilna, i konfliktna žena, traži nenormalno duhovitog, fleksibilnog, senzitivnog, intelektualno radoznalog i muževnog muškarca bez glisera i džipa. Moram da napomenem da su mi se u životu dopadali potpuno različiti muškarci, da više volim one smirene nego “nervčike”, a muževnost, čak i “na prvu loptu”, za mene nema nikakve veze sa fizičkim izgledom. Muškarca muževnim čini ponašanje, ono što poseduje iznutra, njegov odnos prema svetu, način na koji komunicira.
Zbog čega danas u Beogradu ima toliko mnogo žena i devojaka koje su same?
- Ženi koja ima integritet, sistem vrednosti i u najboljem mogućem smislu shvata ličnu slobodu, vrlo je teško da nađe adekvatnog muškarca, o “gospodinu idealnom” i da ne govorimo. Muškarci su danas nenormalno uplašeni, jer su izloženi pritisku koji ide sa dve strane - od tradicionalnih odnosa, i od pomodnosti. Ono što današnjeg muškarca u Srbiji određuje mnogo više nego pre 10-20 godina jeste kulturni imperativ koji glasi: budi sve, bavi se čim hoćeš, makar i najglupljom stvari na svetu, samo nemoj da izgledaš kao gubitnik. A izgledaće kao gubitnik i bude li našao devojku s kojom će se ozbiljno zabavljati, jer to prosto nije moderno, pogotovu ako ona još i ponašanjem i vizuelno ne odgovara vladajućoj estradnoj i silikonskoj estetici. Živimo kulturu u kojoj je na vlasti fantazam instanta, brza promena svega, univerzalna mobilnost. Sve je danas napravljeno da kratko traje, od šporeta, jastuka, garderobe koja se rašiva, do ljubavnica, ljubavnika i naših života, i sve može da se smesti u “jedanaestu božiju zapovest” - prožderi svaki trenutak, ako sad ne uzmeš, nećeš imati posle, a ništa nije trajno!
Šta bi za vas bila najveća uvreda - da neko kaže ili napiše da stalno govorite “opšta mesta” i da se od nekoga ko je fakultetski profesor očekuje manje prozaična priča, da više ne izgledate dobro kao nekada, ili da se često i vi ponašate estradno?
- Nikada se ne bih uvredila zbog onoga što neko piše o meni i što izlazi u medijima. Ono što bi me kao ljudsko biće zaista mnogo povredilo jeste to da me osoba koju smatram bliskom, slaže.
Koje svoje osobine biste rado promenili?
- Volela bih da budem manje osetljiva i da manje očekujem od drugih ljudi. Najgorom svojom osobinom smatram to što umem lako da planem, a ne pokazujem, pa bih volela da naučim da budem mirnija. A najbolje u meni je to što imam savršenu mešavinu fleksibilnosti i odrešitosti, i taj balans bih želela da sačuvam.
Šta je vaš erotski simbol?
- Kosa, gusta i dugačka, osmeh, štikle i negovana stopala. Kod muškarca, osmeh i šake.
Kako bi po vama izgledao fotorobot idealnog srpskog političara?
- Morao bi da ume da komunicira i da bude vaspitan kao predsednik Boris Tadić, ozbiljan i smiren kao predsednik parlamenta Oliver Dulić koji me je prijatno iznenadio, iako ga lično ne poznajem. U nekoliko navrata zapao mi je za oko i nastup ministra pravde Dušana Petrovića koji, za razliku od nekih drugih, pokazuje da dobro zna ono o čemu govori, a svojom političkom ozbiljnošću nešto novo mislim da je doneo i ministar energetike, Aleksandar Popović. Uz ovu “mešavinu”, idealni srpski političar morao bi da zna da koristi medije kao Tomislav Nikolić.
Ono što je, međutim, važno, jeste da je ovo možda poslednji trenutak u kome bi mnogi naši političari trebalo konačno da shvate da nisu hodajuće reklame erosa, i da posao političara nije da raspaljuje maštu biračica gradeći imidž neodoljivog osvajača, jer to, sigurno, više ne utiče na žensko biračko telo - žene su, verujem, već shvatile ko se od njih lažno osmehuje, a ko je iskreni džentlmen.
Koji parfem koristite za zavođenje?
- Imam jedan koji čuvam samo za specijalne prilike, zove se “Agent Provocateur” i fenomenalan je. Parfeme, inače, uvek dobijam, nikada ih ne kupujem sama, a mnogo volim i frajere koji lepo mirišu. Ovih sam dana baš onjušila novi muški parfem, reklamira ga Olivije Martinez, i toliko mi se dopao da sam čak bila u iskušenju da ga kupim. Volim da dobijam i cveće, taj gest mi je vrlo šarmantan, i od toga kakav je buket, umem da očitavam i poruku koju ima.
Šta nikada ne biste obukli i obuli?
- Volim da eksperimentišem i da se maskiram, da imam potpuno različit izgled tokom dana, i da često delujem potpuno kostimirano, što sve zavisi od raspoloženja i trenutka.
Koja je najskuplja stvar u vašoj garderobi?
- Imam razne stvari, ali je najposebnija jedna Gotjeova haljina. Univerzalna je, može da se nosi i leti i zimi, i preko dana i uveče, “ide” na bež i riđe kao krava, a pozadi je od platna i izgleda totalno suludo.
Kako izgleda “kroki” tipične srpske ljubavnice i ljubavnika?
- Tipičan ljubavnik u Srbiji, i mlađi i stariji, živi u uverenju da mora da izgleda kao Džems Bond, da ima ne zna se koliko para u novčaniku, da vozi besan auto, i da svojim draganama obezbeđuje fantazmagorične vikende u eksluzivnim mestima. Kako je to nemoguće, mladi momci se napirlitaju i raspoređeni u “trojke” i “četvorke” vise u kafićima maštajući da, uprkos bazičnoj inferiornoj poziciji koju imaju, ipak urade nešto. Oni koji imaju veliku kintu, već su oženjeni, i to na najgrđi malograđanski način - svoje žene, koje su otposlili da se i one slučajno ne bi erotski “umrežavale”, drže sa decom kao u srednjem veku, a oni uveče izlaze da jure “sojke”. Tipični srpski ljubavnik zato je neviđeno nesrećan i umoran - ima ozbiljan biznis, lovu, sve moguće simbole uspeha koji mu služe za fingiranje lažne idile, porodicu. A trendovi traže od njega da stalno izlazi u akciju, i to je neviđeni pritisak. Na kraju, sve se svodi na latentnu homoseksualnu utopiju, jer se muškarci više ne takmiče za žene nego se međusobno odmeravaju. Oni ne pokazuju svoje ljubavničke sposobnosti pred ženama, nego pred anonimnim, slučajnim turistkinjama u svom životu, što je, ipak, homoseksualni “drajv” koji je karakterističan za tajkune u povoju, u siromašnoj zemlji u tranziciji.
Ako je reč o ženama, nekadašnja srpska fam fatal, involvirala je ozbiljnu energiju u svoje veze i, najčešće, bila i muza nekih velikih umetnika. Ona, takođe, više ne postoji, jer danas više ništa nije fatalno, osim fatalnosti.
Možete li da izdvojite beogradske parove koji danas mogu da budu primer prave ljubavi?
- Ima takvih parova, svakako, ali oni nisu u modi i nikome nisu zanimljivi. Ono što zanima medije nije nečija veza ili ljubav, jer to izađe u “Gloriji” i traje nedelju dana, do novog broja. Mnogo je intrigantnije zašto se i kako neko razveo, ko su novi partneri tih osoba, ili, pak, fotografije novih bračnih parova u kadi punoj pene. Tu je i novi trend - ko se razboleo, za koga se sumnja da će se tek razboleti, kome je ostalo još pet minuta života, i sve druge vrste delirijuma katastrofičnosti.
Šta biste uvek poneli na pusto ostrvo?
- Četkicu za zube.
Kako biste vi definisali intelektualku?
- Kao ženu koja uvek plovi uzvodno, jer samo to ima smisla, a pri tom nikada ne gubi svoju krhkost.