SANDA Rašković-Ivić danas svakako predstavlja jednu od najeksponiranijih žena na srpskoj političkoj sceni. Ćerka lidera SDS u Hrvatskoj, akademika SANU, i poznatog psihijatra Jovana Raškovića, lidera Srba iz Hrvatske, postala je aktivna početkom devedesetih kada je iz Zagreba došla da živi u Beograd. Bila je član rukovodstva DC, jer joj je otac rekao da "može verovati samo Dragoljubu Mićunoviću", i njemu je verovala do 2003, kada je napustila stranku i poverovala lideru DSS Vojislavu Koštunici, čiji je favorit ubrzo postala. Kao prva žena u istoriji DSS, od 2005. nalazi se na mestu potpredsednika stranke.
Sanda Rašković je bila komesar za izbeglice Republike Srbije, a poslednjih godina i predsednica Koordinacionog tela za Kosovo i Metohiju.
Rođena je u Zagrebu 1956, odrastala u Šibeniku, diplomirala na Medicinskom fakultetu u Zagrebu, doktorirala u Beogradu 1993. Član je Svetskog udruženja psihoterapeuta, Srpskog lekarskog društva, humanitarne organizacije "Žene pomažu ženama". Iz zagrebačke faze života ima sina Dražena i ćerku Anu, koja živi sa njom, a u Beogradu se udala za matematičara, akademika Aleksandra Ivića, profesora na Rudarsko-geološkom fakultetu, sa kojim ima sina Jovana. Bila je načelnik i v. d. direktora Instituta "Laza Lazarević", a njeno profesionalno geslo je da "ono što nije zapisano u medicini, nije se ni dogodilo".
Domaćin našeg ručka, restoran "Verdi", želeo je da pokaže Sandi Rašković da se Italija i Rim mogu naći i u Beogradu - poslužio je mešanu zelenu salatu od rukole i radiča sa pinjolima, i "morski tanjir" - hobotnicu na žaru, tunu, losos i gambore.

* AKO je verovati najnovijim kadrovskim spekulacijama, onda su "Novosti" dovele na ručak buduću ambasadorku Srbije u Rimu?
- Moram da ostanem ženski tajanstvena, i bilo bi vrlo nepristojno da bez obaveštavanja i saglasnosti iz Italije nešto otkrivam. Ne zna se šta će biti i gde ću dalje ići, u svakom slučaju, Italiju mnogo volim. Imam četvrtinu italijanske krvi, moja baka po majci je Italijanka, i vrlo sam vezana, porodično i kulturološki, za tu zemlju.
* Ipak, govori se da je vaša nova fotelja "sigurna" i da je premijer Koštunica odlučio da stavi krunu na vašu dosadašnju političku karijeru?
- Teško mi je da govorim "šta bi bilo kad bi bilo". Ali, biti ambasador i predstavljati svoju zemlju u jednoj tako važnoj državi kao što je Italija, sigurno je kruna svačije karijere.
* Po principu, "sve je moguće", kako izgleda vaša idealna "kulinarska scena"?
- Večera na terasi pored mora, uz krošnje borova, dok malo huji vetrić i miriše more. Za predjelo, prstaci na buzaru, a glavno jelo je "san pjero" na žaru. Naravno, i neizbežna čaša crnog vina, ne mora obavezno da bude dalmatinskog. Pored mene sedi De Niro.
* Da li hranom zaista može da se izražava ljubav?
- Život počinjemo kroz oralnu fazu, ona nam pomaže da preživimo, i mnogo oralnog ostane u životu i kasnije, kroz dovoljno dobru hranu koju je pružala majka, a kasnije i njeni "surogati" - supruga, devojka, partnerka, pa je sigurno da se hranom izražava i ljubav. Tanjir je veoma važan, ali samo kuvanje nije jedino što bi zreo, normalan muškarac mogao da ceni i da percepira kod žene. Mislim da muškarci, pre svega, vole šarmantne, zanimljive i dobro raspoložene žene.
* U koji tip žena vi spadate i šta je vaše oružje za zavođenje?
- Optimista sam i uvek dobro raspoložena. Bila sam veoma voljeno dete, to moje zadovoljstvo ostalo je i kasnije, pa i onda kada me je život "tukao po glavi". Brzo, međutim, izlazim iz nezadovoljstva, i vrlo često kažem da nemam nikakvo drugo oružje sem šarma. Mislim, ipak, da po tipu nisam zavodnica, pre spadam u "žene majke" - volim da zaštitim, da hrabrim, da pomognem, da se nađem, ali i da zabavim i da ublažim.
* Po vašem stručnom mišljenju, koga je teže zavesti - premijera Koštunicu ili predsednika Borisa Tadića?
- Premijera Koštunicu, zbog njegove psihološke strukture. On nije imun na žene, daleko od toga, ali je vrlo zatvoren čovek i nije lako do njega dopreti. Predsednik Tadić je otvoreniji za komunikaciju, a samim tim i zavođenje je lakše.
* Čime ste stekli poverenje tako zatvorenog čoveka, a zli jezici kažu da vi "saopštavate ideje iz njegove podsvesti"?
- Najtačniji odgovor dao bi sam premijer. Ipak, mislim da je moja narav bila odlučujuća za naš odnos, jer sam nekoliko puta pokazala upravo to materinsko - da umem da stanem iza nekoga, da pomognem, da zaštitim, da podmetnem leđa. Verujem da su te karakteristike, pored moje naravi, bile nešto što je premijer Koštunica cenio.
* Da li danas privatno putujete u Zagreb?
- Ne, ali imam kontakte, ovde mi dolaze prijatelji.
* Koje su osobine danas najpoželjnije za ženu koja živi u Srbiji?
- Samopouzdanje je ključ svega, zavisi samo od čega ga gradimo. Nekome samopouzdanje daje koketerija, nekome mudrost, ali žena koja ga ima može da uradi sve što hoće u životu.
* Kaže se da psihijatar koji je u politici, nikada, zapravo, ne izlazi iz svoje struke.
- Struka mi je zaista mnogo pomogla u politici, u tom smislu da se ne ljutim na određene izjave i postupke drugih, da pokušam da proniknem u strukturu njihove ličnosti. Ne kažem da treba izbegavati konflikt po svaku cenu, ali se treba truditi da neslaganje ne preraste u svađu.
* Šta će vas inspirisati da o nekom muškarcu zaključite da je muževan?
- Nešto u njegovom držanju treba da odaje muževnost. Naravno, i glas je vrlo bitan.
* Možete li da otkrijete šta je vaš adut kod muškaraca?
- Mislim, oči i osmeh.
* Koliko držite do svoje ženstvenosti?
- Veoma. Volim svoju ženstvenost i ženskost, i sve one tipične ženske stvari - da idem kod frizera i kozmetičara, da gajim decu, da radim u bašti, da gledam izloge, da ponešto uradim i rukama kad imam vremena.
* Čemu ne možete da odolite u garderobi?
- Cipelama. Moj muž je na ivici da mi saopšti da imam cipela kao stonoga. Najčešće kupujem crne, zato što idu uz sve, ali volim i druge boje, imam i ljubičaste, crvene, bele, bež, šarene, s animal printom... Više volim visoku petu zato što sam niska, a i noga je elegantnija na štikli.
* Ko brine o vašem stajlingu?
- Najviše volim da izađem sa ćerkom, ona je moj modni savetnik, prelistam i modne časopise, držim se u trendu.
* Deo javnosti zamerao vam je na suviše elegantnoj garderobi u kojoj ste obilazili očajne i siromašne ljude na Kosovu?
- Ne mogu da budem ono što nisam, neću nikoga da varam. A sigurna sam, bez obzira na to što sam putovala u elegantnim kostimima koje nosim u Beogradu, da niko od ljudi na Kosovu to nije zamerio i nije me popreko gledao. Verujem da bi mi više zamerili da sam odlazila u staroj izlizanoj jakni, jer je primerenija kosovskim prilikama. A ja sam se sređivala i za naše Srbe na Kosovu, i imala sam potrebu da i njima pokažem svoje najbolje žensko izdanje.
* Ko je izmislio parolu "Kosovo gori, a Sanda kose češlja"?
- Ne znam, verovatno neko vrlo zlonameran. Dve godine, koliko sam se bavila Kosovom, nisam češljala kose u smislu da sam sedela ovde i razmišljala o tome kako ću se očešljati.
* Koja poslovica ili aforizam najbolje ide uz vas: lepa reč i gvozdena vrata otvara, uz drum ruža niz drum perunika, u malim bočicama se čuvaju najskuplji parfemi i otrovi?
- Lepa reč i gvozdena vrata otvara. To je ono čemu su me učile moja baka i moja majka, to je ono čemu učim svoju decu i svoje saradnike, i čemu sam učila i svoje pacijente. Da pokušaju iz sebe, i onog s kim su u komunikaciji, da izvuku najbolje.
* Koje parfeme volite?
- Ono što uvek mogu da upotrebljavam je "šanel 5", klasičan parfem za sva vremena.
* Da li imate omiljeni nakit?
- Minđuše, i to biserne, viseće. Mogla bih da nemam ništa drugo od nakita osim njih. Biser je, inače, simbol nežnosti i ženstvenosti.
* Postoji li nešto čega se stidite?
- Ne mogu da kažem da se stidim bilo čega, jer stid znači da ste napravili nešto naopako ili pogrešno. Ali, postoji nezadovoljstvo što nisam uspela da iskamčim dovoljno novca koji bi trebalo da ide na Kosovo i Metohiju, zato što je svaki čovek koji ostaje dole svojevrsni heroj.
* Šta najviše zamerate našim muškarcima?
- Mnogo su sujetni, teško slušaju ičije savete, a pogotovo žena, i to je opšta pojava.
* U kom filmskom žanru biste se najbolje snašli?
- Uvek sam najviše volela komedije, a dve moje najdraže uloge su Petrunjela i Gospođa Ministarka. Inače, filmovi koje najviše volim su "Sjaj u travi" i "Praznik u Rimu", a kao psihijatar, ne mogu da ne volim "Let iznad kukavičjeg gnezda".
* Koje su najbolje srpske osobine?
- Hedonistički stav prema životu i žena i muškaraca, i tolerantnost, zato što smo superiorni.
* A najgore?
- U toj otvorenosti i hedonizmu, otišli smo korak dalje, u polje u koje nije trebalo da odemo, a to je bahatost.
* Šta je ono najbolje što ste dobili od politike?
- Iskustvo, čak i ono koje je bolno.
* Čiji biste CD najradije poneli na putovanje - Svetlane Ražnatović, Bore Đorđevića, Olivera Dragojevića?
- Bore Đorđevića. Narodnu muziku, nažalost, ne slušam, rasla sam na zabavnoj i klasičnoj muzici. Meni, inače, njegov imidž ne smeta, iako lično ne spadam u ljude koji se prostače. Ali, nekome, kao što je Bora, to jednostavno stoji, i njegovo prostačenje nije čak ni vulgarno.
* U čemu je najveća razlika između vas i Gordane Matković?
- Različite smo, potpuno i suštinski.
* Koliko ste sujetni?
- Umereno.
* Da li postoji knjiga koju ste "otkrili"?
- Zaljubila sam se u žensku indusku literaturu, u knjige Džabdule Hiri i Kirande Saj. Obe govore o Indusima koji su raspolućeni između Indije i Amerike. Tu, nekako, vidim sebe. Iako je Beograd moj dom, opet valjda razmišljam o raspolućenosti između zavičaja, ma gde on bio, i onog mesta koje čovek prihvati kao svoj novi zavičaj.
* Šta bi vas najviše pogodilo - da neko kaže da ste nečasni, da kaže da niste dovoljno stručni, da kaže da suštinski niste gospođa?
- Da kaže da sam nečasna. To bi me najviše pogodilo, do časti jako držim.
* Kada se kaže igra "sedam velova", šta je vaša prva asocijacija?
- Duša.
* Da li ste od onih žena koje planiraju da jednog dana svakako urade lifting?
- Ne, jer čak ni kosu ne farbam. Čovek mora da prihvati sve ono što život donosi, pa i ono što donosi starenje. Nasilno vraćanje mladosti, pogotovo ljudi koji žive od svojih glava, a ne od tela, nije mi blisko.
* Šta je za vas simbol erotičnosti u ženskoj garderobi?
- Crni brushalter.
* Kada biste pravili svoj "kroki" u dve rečenice, šta
biste rekli o sebi?
- Majka troje dece, srećno udata, doktor psihijatrije, voli da se bavi ljudskom dušom, govori tri jezika - engleski, italijanski i francuski, a četvrti, ruski, uči, zbog ljubavi prema Rusima i njihovog stava prema Kosovu. Optimista i dobro raspoložena, voli da nosi haljine.