SVAKE godine svet raste za 80 miliona ljudi - za zemlju veličine Nemačke. U ponedeljak se zaokružuje broj od sedam milijardi stanovnika.

Formalnu objavu sedmomilijarditog žitelja zemlje, Ujedinjene nacije su propratile studijom „Stanje svetskog stanovništva u 2011. godini“, u kojoj predviđaju da će u narednim decenijama rast biti još izrazitiji. Do 2050. godine biće nas najmanje 9,3 milijarde.

Od početka nove ere stanovništvo se uvećalo za više od 20 puta. Pre 2.000 godina bilo je 300 miliona ljudi. Prva milijarda je izbrojana 1800. godine, druga je stigla 1927, treća već 1959. godine. A onda je vrteška počela da se okreće sve brže. Dosta je onih koji se sećaju 1974. godine, kada nas je bilo četiri milijarde, pa 1987, kada se broj popeo za milijardu više, da bi samo desetak godina kasnije, 1999. godine, na Zemlji živelo šest milijardi ljudi.

SEDAM TRUDNOĆA PREMA Milenijumskim ciljevima Ujedinjenih nacija, do 2015. godine pristup reproduktivnoj zdravstvenoj zaštiti trebalo bi da bude univerzalan. Ipak, čak u 46 zemalja petina udatih žena, oko 215 miliona, nema pristup kontracepciji.
- Broj od sedam milijardi je zaista beznačajan za mnoge, a ponajviše za sve one žene u zemljama u razvoju kojima je sedam trudnoća daleko značajniji broj... Te žene su zaista na mnoge načine prepuštene same sebi - kaže se u izveštaju UN.

Najzaslužnija za eksploziju stanovništva poslednjih decenija je takozvana bejbi bum generacija pedesetih i šezdesetih godina prošlog veka. Rastu je, istovremeno, doprineo i produžetak životnog veka, koji se sa prosečnih 48 godina sredinom prošlog veka popeo na 68 u prvoj dekadi novog milenijuma. Smrtnost novorođenčadi pala je za gotovo dve trećine.

Ali u poslednjim decenijama dolazi i do „novih običaja“. U ekonomski razvijenim zemljama dolazi do pada nataliteta. Umesto prosečnih šestoro dece, žene rađaju znatno manje, pa je taj broj pao na 2,5 za poslednjih šest decenija. U najrazvijenijim zemljama rađa se još manje - ispod nivoa proste reprodukcije.

U najmanje razvijenim zemljama, s druge strane, natalitet je još relativno visok, više od četvoro dece u proseku. Zato ne čudi što je najveći porast stanovništva zabeležen upravo u Africi, koja je milijardu prekoračila 2009. godine. Još jednu će dodati, kako se procenjuje, do 2044. godine.

U ovom trenutku više od polovine planetarnog stanovništva, 4,2 milijarde, nastanjeno je u Aziji. Kina je i dalje najnaseljenija država sa 1,35 milijardi ljudi, sledi Indija sa 1,24 milijarde. Predviđanja su da će ove dve zemlje u budućnosti zameniti mesta. Očekuje se da će u Kini broj stanovnika da opadne na 1,3 milijarde do 2050. godine, dok će Indija da stigne do 1,7 milijardi deceniju kasnije. Trenutno, dve najnaseljenije države čine više od trećine svetskog stanovništva.

SAD su, posle Kine i Indije, najnaseljenije, sa nešto više od 312 miliona stanovnika. Četvrta je Indonezija sa 238 miliona, pa Brazil sa 195 miliona.

Evropa, sa 733 miliona ljudi, čini deseti deo planetarnog stanovništva. Njena najnaseljenija zemlja je Rusija - oko 143 miliona ljudi. Tokom poljoprivredne i industrijske revolucije naglo se smanjio broj smrtnosti dece u Evropi, a rast populacije na Zapadu se ubrzao uvođenjem vakcinacije i poboljšanjem zdravstvene zaštite tokom 19. veka. U najvećem delu Zapadne Evrope, međutim, natalitet se godinama smanjuje.

Porast od preko 220.000 stanovnika dnevno rađa nove mogućnosti za planetu, ali i velike izazove. Dok sve više ljudi živi duže i u boljem zdravlju, povećava se jaz između bogatih i siromašnih.

Početkom milenijuma jedan procenat svetskog stanovništva posedovao je 40 odsto globalnog bogatstva. Tri najbogatije osobe poseduju više nego 48 najsiromašnijih zemalja zajedno. Blizu polovine stanovnika supsaharske Afrike živi u ekstremnom siromaštvu. Više nego ikada je gladnih i žednih.

Naučnici se slažu da ekspanzija broja stanovnika i korišćenje prirodnih resursa, koji je prate, predstavljaju pretnju ekosistemu.

A njih je sve više u gradovima. U svetu je preko 20 gradova sa po 20 i više miliona stanovnika, od toga polovina u Aziji. Najnaseljeniji je Tokio, sa preko 34 miliona ljudi. U SAD su najmnogoljudniji Njujork i Los Anđeles sa 22, odnosno 18 miliona stanovnika. Najnaseljeniji u Evropi su London, Pariz, Moskva i Istanbul, koji se pruža na dva kontinenta, svi sa preko 10 miliona stanovnika.

Mladi ispod 25 godina čine gotovo polovinu, tačnije 43 procenta stanovnika sveta. Oni nose ključ budućnosti, odrediće budućnost sveta svojom (ne)sposobnošću da nađu meru između strelovitog rasta ljudske populacije i mogućnosti planete da to izdrži.