Duga senka ratovanja

MINUT ćutanja i čitanje imena gotovo 3.000 nastradalih u napadima na Njujork i Vašington obeležiće u subotu, kao i svakog od prethodnih osam 11. septembara, godišnjicu napada terorista na SAD. Deveta godišnjica, međutim, razlikuje se od prethodnih po napetosti izazvanoj kontroverzama povezanim sa islamom.

U Njujorku nedeljama već traju protesti zbog najave izgradnje islamskog kulturnog centra i džamije nedaleko od mesta gde su se uzdizale, u napadu srušene, “kule bliznakinje” Svetskog trgovinskog centra. Ulje na vatru dolila je najava sveštenika Terija Džounsa sa Floride da će spaliti Kuran.

Iako nije bilo izvesno da li će, pod pritiskom osuda, da odustane od ove namere, kao i da li će džamija biti izgrađena, ova godišnjica otkrila je svu dubinu nepoverenja između Amerikanaca i islamske zajednice, na tlu SAD i u svetu.

Predsednik Barak Obama osudio je nameru sveštenika, proglasivši 11. septembar Nacionalnim danom sećanja i služenja zajednici. Godišnjicu planira da obeleži na memorijalnoj službi u Pentagonu, gde je 2008. godine žrtvama podignut spomenik. Potpredsednik Džozef Bajden biće u Njujorku na mestu srušenih “kula bliznakinja” STC. Prva dama Mišel Obama i bivša prva dama Lora Buš govoriće na skupu u Šanksvilu, u Pensilvaniji, gde je u toku izgradnja nacionalnog spomenika.

Sećanja nadiru, dok Amerika sa svakom godišnjicom meri domete rata protiv terorizma. Započet je 7. oktobra 2001. godine bombardovanjem Avganistana i nastavljen dve godine kasnije invazijom na Irak. Američke žrtve mere se hiljadama, troškovi ratovanja milijardama dolara, obe zemlje su razorene. Devet godina od napada, pet optuženih uključujući i Halida Šeika Mohameda koji je isplanirao udare, još čekaju na suđenje. Vođa Al Kaide Osama bin Laden, najtraženiji svetski zločinac, nije pronađen, a Al Kaida je i dalje moćna teroristička organizacija.