Taksimetar pun priče

BANJALUKA - Posao taksiste, smatraju mnogi, u današnje vreme nije nimalo lak. Naš sugrađanin Ranko Zvonar, koji se već nekoliko godina bavi upravo tim zanimanjem, ipak tako ne misli. Kaže da se sasvim slučajno našao u toj priči, ali mu se dopalo.

- Ranije sam radio na carini, ali sam ostao bez posla, pa sam na nagovor kuma Vinka Jankovića, koji je radio kao taksista, odlučio da se i ja okušam u tom poslu - kaže Zvonar. -Kum mi je često pričao da je to zanimljivo i lepo zanimanje, uvek je imao nekih anegdota, pa mi se učinilo da bih se u tome dobro snašao. Nisam se pokajao i još nijednom nisam pomislio da ostavim vozilo i svoje putnike.

Radi se danju, noću, petkom i kad su slave, morate da budete brzi i snalažljivi, ali njemu to, kaže, ne predstavlja problem, jer je navikao na taj ritam. Anegdota i doživljaja je mnogo, ali neki su, ipak, ostali u sećanju kao posebni, te se mogu uvrstiti u priče koje se rado prepričavaju.

- Ljudi se često raspričaju po ulasku u automobil, nekad mi se čini da sam u ulozi prijatelja, doktora ili pomoćnika, a ne samo vozača - kaže Ranko.

Često kad vozi starije, poneka baka ispriča celu istoriju bolesti, pita ga za savet kao da je doktor.

- U takvim prilikama kao kroz šalu, pokušavam da im olakšam i pomognem kolko mogu - kaže Ranko. - Neke vožnje su pak namenjene spasavanju života i tada shvatite da obavljate misiju, a ne običan posao.

Jednom se u Rankovom automobilu našla trudnica koja je trebalo da se porodi.

- Zvala je Hitnu, ali kako je procenila da nema vremena da ih čeka, tražila je najbržeg taksistu - prepričava Ranko. - Ta vožnja mi je ostala u sećanju, jer su sekunde falile da se trudnica porodi u taksiju, ali sam je, ipak, na vreme dovezao do bolnice. Nakon toga sam bio pozvan na piće kod njenih roditelja i muža kao počasni gost.

Supruga i troje dece imaju razumevanja za njegove obaveze i posao, ali često se brinu i uvek se mole da sve bude dobro.

- Posao taksiste je rizičan i nikad ne znate po koga idete i kakva osoba će vam ući u automobil - kaže Ranko. - Nekad kad bih se vozio taksijem i bio u ulozi putnika, nisam mogao ni da naslutim da ću jednog dana sedeti upravo na tom mestu vozača za volanom. Plata je redovna i skromna, ali sam zadovoljan jer deci Dejanu, Stefanu, Nikolini uspevam da omogućim sve potrebno za školu i kuću.