Bitka za srećnije detinjstvo

 VIŠE od 60 odsto zaposlenih roditelja dece s posebnim potrebama u Srpskoj ne koristi svoje pravo na pola radnog vremena jer strahuje da će im poslodavac umanjiti platu, a naposletku dati i otkaz. U Udruženju roditelja dece i omladine sa posebnim potrebama “Sunce” na Palama ističu da poslodavci, kao i društvena zajednica u celini, “nemaju dovoljno osećaja za mnogobrojne probleme sa kojim se suočavaju roditelji dece sa posebnim potrebama”.
Predsednik Udruženja “Sunce” Milenko Vujinović kaže, za “Novosti”, da još više zabrinjava činjenica da 70 odsto roditelja dece s posebnim potrebama nema zaposlenje i da sa mališanima preživljava od socijalnih davanja koja ne prelaze iznos od 200 KM. Žalosno je, kaže nam Vujinović, što nije adekvatno rešen ni način finansiranja šest otvorenih dnevnih boravaka za decu i omladinu s posebnim potrebama.
- Najbolje rešenje za roditelje s posebnim potrebama u RS bilo bi da im se omogući prioritet pri zapošljavanju, da imaju redovne plate, a sa druge strane da se razvija mreža stručnih dnevnih centara koji bi brinuli o njihovoj deci dok oni rade - kaže Vujinović, i dodaje da bi dnevni centri trebalo da se finansiraju iz budžeta Republike.
Prema njegovim rečima, rad otvorenih dnevnih centara trenutno se “jedva pokriva” manjim delom sredstavima proširene socijalne zaštite, a veći deo sredstava nabavlja se posredstvom projekata od humanitarnih međunarodnih organizacija.
- Finansiranje rada centara sada nije obaveza ni države ni opštine, a novim zakonom o socijalnoj zaštiti, na koji se čeka već dve godine, predviđeno je da ih finansiraju samo opštine. Mi smo protiv toga, jer smatramo da male i nerazvijene opštine neće moći to da podrže. Zašto se ne dopušta da se centri finansiraju iz budžeta RS? - pita se Vujinović.
Pomoćnik ministra za socijalnu zaštitu RS Ljubo Lepir ističe, za “Novosti”, da resorno ministarstvo nastoji, pored postojećih, da pronađe dodatne najbolje modele pomoći roditeljima dece sa posebnim potrebama i dodaje da ne postoji “svemogući model”. Prema njegovim rečima, novi zakon omogućiće roditeljima da zahtevom u upravnom postupku traže obezbeđivanje boravka u najbližem dnevnom centra za svoje dete, a to na neki način obavezuju opštine da ih otvaraju. Prema njegovim rečima, grad Banjaluka i opština Trebinje već su otvorili dnevne centre kao socijalnu uslugu.
- Suština je da dnevni centri budu briga lokalne zajednice. A Vlada RS je tu da pomogne ukoliko je potrebno - kaže Lepir.
On naglašava da roditelji dece sa posebnim potrebama imaju pravo na institucionalno zbrinjavanje dece, pomoć u kući, dodatak za tuđu negu i pomoć, jednokratnu pomoć, dečji dodatak, kao i pravo na pola radnog vremena.
- Ne znam zašto poslodavci to ne prihvataju, s obzirom na to da Fond dečje zaštite refundira pola plate tog roditelja. Verovatno je uzrok tome neinformisanost i nedovoljna socijalna senzibilnost poslodavaca, jer smatraju da ako neko ima problem zdravstvene ili socijalne prirode u svojoj porodici ne može da bude dobar radnik - kaže Lepir, i naglašava da bi inspekcija trebalo da kontroliše primenu ovog prava.
Lepir je rekao da je novim zakonom predvićeno i povećanje socijalnih davanja ovim porodicama, ali i značajnija psiho-socijalna podrška.

SKRIVANjE PROBLEMA
PREDSEDNICA Saveta za decu RS Jovanka Vuković za “Novosti” ističe da je kroz novi projekat ranog otkrivanja dece sa posebnim potrebama u RS evidentireno 30 odsto više mališana sa posebnim potrebama u opštinama Srpske u odnosu na ranije podatke. Vukovićeva kaže da u većini porodica čiji su članovi deca ili omladina sa posebnim potrebama ne žele da priznaju sami sebi da njihovo dete ima problem, zbog čega samo pogoršavaju situaciju, a dete ostaje izolovano.