NE tako davno, pre dve decenije, nas Srba u Rumuniji bilo je više od 30.000. Danas nas je svega 18.500 i sve nas je manje. Nemamo dovoljno đaka za naše srpske škole i gimnaziju „Dositej Obradović“ u Temišvaru. Bojim se da će se gimnazija ugasiti!

Ovu ozbiljnu strepnju izneo nam je dr Slavomir Gvozdenović, najpoznatiji Srbin u Rumuniji, jedini naš čovek, funkcioner u političkom vrhu u Bukureštu, poslanik, srpski predstavnik, knjiženik i profesor. Navršio je 60 godina života i 30 godina svog književnog rada, koji su neraskidivo vezani za sudbinu naroda kome pripada.

- Rumunija je moj zavičaj, a Srbija je moja otadžbina. Rođen sam u srpskom selu na granici, koju nikada nisam priznavao, jer sam od predaka naučio da nikakve međe ne smeju da dele Srbe. Moj deda Milutin Gvozdenović iz sela Belobreška bio je politički aktivista, delegat Centralnog komiteta SK Rumunije i Rusije. Na kongresu je trebalo da govori o svom partijskom sekretaru, ali je zaboravio njegovo ime od treme i uskliknuo parolu: „Živeo ovaj moj!“ Zbog toga je imao političkih nevolja. Otac mi je bio akcijaš na pruzi Šamac - Sarajevo, kada je bio i Jon Ilijesku, kasnije predsednik Rumunije, i nije se bavio politikom.

- Ja sam u politiku ušao zbog Srba, jer su me izabrali da ih predstavljam u Bukureštu - otkriva nam svoj politički pedigre dr Gvozdenović.

PONOSNI BELOBREŠKI ĐAK GVOZDENOVIĆ je rođen 1953. godine u selu Belobreška, koje se nalazi u rumunskom delu Đerdapa. Veoma je ponosan što potiče iz sela i regiona za koji se tvrdi da je simbol ortodoksnog srpstva u Rumuniji. U Belobreški je prvi put otišao u crkvu i tu je zvavršio srpsku školu. Diplomirao je u Bukureštu, na Odseku za srpski jezik i jugoslovensku književnost. Doktorsku disertaciju „Jezik i stil u poeziji Vaska Pope“ je odbranio 2000. na Univerzitetu u Bukureštu. Član je Saveza pisaca Rumunije, počasni član Udruženja književnika Srbije i član Udruženja književnika Republike Srpske. Naučni je saradnik Matice srpske iz Novog Sada i suosnivač Vukove zadužbine.

Sedimo u restoranu „Lojd“ u centru Temišvara, „srpske prestonice“ u Rumuniji i čekamo da nam se pridruži drugi ugledni Srbin, ugostitelj i biznismen Javor Radovančev. Obojica potiču iz sela Belobreška iz Banatske Klisure, gde su Srbi najsložniji i najjači. Radovančev hvaleći Gvozdenovića otkriva zapravo njegov doprinos srpstvu.

- Naš Slavomir je punih osamnaest godina poslanik srpske manjine u parlamentu Rumunije. Branio je interese matice, pisao otvorena pisma, predloge rezolucija i proglase rumunskom predsedniku i premijeru, kao i predsednicima oba doma parlamenta, a organizovao je u Temišvaru i Bukureštu i skupove protiv bombardovanja Srbije. Posebno se angažovao za odluke rumunskih državnih institucija o očuvanju ingegriteta srpske kolonije u Rumuniji, ali i suvereniteta Srbije na Kosmetu. Više puta je u Rumuniji pred međunarodnim organizacijama govorio o neophodnosti integracije Srbije u EU. I na poslednjim izvorima za poslanika su ga izabrali Rumuni, a ne Srbi - priča Radovančev.

Gvozdenović je rumunski poslanik u Bukureštu, potpredsednik Odbora za kulturu u rumunskom parlamentu od decembra 2012. godine, gde se bori za razvoj srpskog kulturnog identiteta. Izabran je za poslanika sa 8.300 glasova, od čega su mu većinu dali Rumuni. Da bi opravdao svoje Srbe, Gvozdenović pominje da je bila strašna zima i da se po ogromnom snegu ne ide na glasanje. Ovaj stameni čovek, bele puti i rumenih obraza, brzog jezika i energične naravi, o Srbima govori sa neskrivenom ljubavlju.

- Mi Srbi smo žitelji Rumunije od 14. veka. Bili smo uvažavani, ponižavani, hapšeni u komunizmu i namerno zaboravljani kao narod, a poslednjih decenija smo priznata nacionalna manjina. Ujedinjeni smo u Savez Srba, koji ima 23 organizacije i pedesetak odbora u svim mestima. Rumunska država finansira naš savez sa 700.000 evra, dok nas matica Srbija često zaboravlja i pomaže sa skromnim donacijama. Iako u Rumuniji mi Srbi nestajemo kao ljudi, iza nas ostaju duboki srpski tragovi, koji su zavet novoj generaciji Srba da razvijaju naš nacionalni identitet - kazuje Gvozdenović.

NAGRADA KADA je ove godine Međunarodna nagrada Brankovog kola „Branko Radičević“, za ukupan pesnički i stvaralački opus pripala pesniku Slavomiru Gvozdenoviću, njegovi Srbi u Rumuniji su ga prozvali „novi Branko“. Nagrada je Gvozdenoviću svečano uručena na 42. Brankovom kolu, sredinom septembra u Sremskim Karlovcima, kada je obeležena 130. godišnjica prenosa zemnih ostataka Branka Radičevića iz Beča na Stražilovo i 200. godišnjice rođenja Petra Petrovića Njegoša.

Kao srpski lider, predsednik Srpskog saveza, a potom predsednik Skupštine dijaspore u Srbiji, Slavomir Gvozdenović je podigao svoju zadužbinu - Srpski dom u naselju Jozefina u Temišvaru. Zgrada je u vlasništvu Srba, ima 40 zaposlenih i 11 institucija. Ovde su kancelarije saveza, redakcija časopisa „Naša reč“ i „Književni život“, čiji je glavni urednik Slavomir Gvozdenović, kao i lista „Novi temišvarski vesnik“. Lično je organizovao pet velikih i dvadeset manjih kulturnih manifestacija, koje su postale tradicionalne. Kao pisac i prevodilac objavio je 30 knjiga, a priprema se da objavi Antologiju srpske poezije 20. i 21. veka, u kojoj su velika literarna imena, od Vaska Pope, preko Matije Bećkovića do Ljubodraga Simovića. Upravo radi na dvojezičnoj Antologiji srpskih pisaca sa Kosmeta.

- Smatram da su jezik i kultura spas za srpske duše u Rumuniji, jer je asimilacija surova i ubrzano doprinosi nestajanju Srba. Prvo se sve manje Srba rađa, potom se sve više Srba ženi i udaje za rumunske građane, na kraju školovanje i posao traže da si više Rumun, nego Srbin. Sve je to prirodan proces, za koji se čini ponekad da je nezaustavljiv. Činjenica da su Srbi jedan od najobrazovanijih naroda u Rumuniji, daje mi za pravo da vodim kulturni život našeg naroda u ovoj zemlji - kaže Slavomir Gvozdenović, koji je, inače, profesor srpske književnosti u Temišvaru.

U svoje spasavanje srpskih duša u Rumuniji, dr Gvozdenović je upleo i svoju porodicu. Njegova supruga je ekonomista, poreklom iz Orahovice, i veliki aktivista. Ćerka je završila Univerzitet u Temišvaru, studije srpskog i rumunskog. Ima 30 godina i vodi Kancelariju za međunarodne odnose Vlade Rumunije u Temišvaru. Izgleda da ćerka dr Slavomira Gvozdenovića ide očevim stopama, pravo u politiku.