VI ste naši heroji. Vole vas vaši Cigani". Ova poruka ispisana krupnim slovima i ćirilicom bila je za Vaskrs smeštena u pečeno jagnje, koje je roterdamski prota Voja Bilbija dobio od zemljaka da ga pokloni srpskim zatočenicima u pritvorskoj jedinici u Ševeningenu. Zatvorska straža je posumnjala i u tajnu poruku i u jagnjetinu, pa je srpskom svešteniku dozvolila da unese samo jednu pečenu plećku, a da pismenu poruku naših ljudi prepriča Karadžiću, Mladiću, Stanišiću, Lukiću i drugim optuženicima.

- Svi pritvorenici su postili pripremajući hranu isključivo na vodi, a zatim su se i pričestili. Slavlje Vaskrsa uveličala i proslava Đurđevdana - krsne slave generala Ratka Mladića i Ljubomira Borovčana. Pravoslavni praznici su proslavljeni uz zvuke gitare i starogradske pesme prote Voje Bilbije, zajedničku molitvu i vaskršnjim ručkom - saznali smo u roterdamskoj crkvi Svete Trojice, čiji su vernici za zatočene Srbe pripremili i salatu, sarmu, baklave i puno voća.

Deceniju i po sveštenik Vojislav Voja Bilbija posećuje haške zatočenike i uliva im nadu u život, veru u svevišnjeg i ispoveda ih. Za to se izborio tako što je upravniku, protestanskom verniku, objasnio da je Srpska pravoslavna crkva spasilac. Jedan kutak ove robijašnice pretvorio je u misionarsku parohiju Svetog arhangela Mihaila.

- Dolazim u zatvor da pomognem našim Srbima da im bude lakše, da nemaju osećaj krivice i da ih depresija ne ubije. Neki od njih su bili na ivici smrti, jer su jednostavno bili samleveni i uništeni kao ličnosti. Moje nije da istražujem njihove krivice, koje samo Bog zna. Ukazali su mi poverenje.Svaki od njih četrdeset je velika tajna za druge. Ja tu tajnu ne smem da odam - poverio nam se Voja Bilbija.

Prota roterdamske crkve je majstor karatea, šampion sa manirima, stomatolog, samouki slikar i vajar, kompozitor i pojac verskih pesama, hilandarski ikonopisac i đakon od 1972. Bilbija je Nikšićanin od porodice Radović, koji je rođen 1942. u Bosanskom Grahovu. Maštao je da bude svetski prvak u karateu, odličan otac, a postao je Hilandarac van Hilandara, Srbin posvećen pravoslavlju.

- U vreme dok sam studirao stomatologiju u Beogradu 1969. dobio sam doživotnu zabranu bavljenja sportom. U hali "Pionir" izazivač me udario posle sudijinog znaka "Stop!" Nokautirao sam ga, ali me sudija zbog toga diskvalifikovao. Prišao sam ljut sudiji, on uplašen udari u pleksus. Refleksno udarim ja njega i oni me doživotno diskvalifikuju - seća se Bilbija svoje burne mladosti, u kojoj je odmeravao snagu sa braćom Jorga, ali i sa strašnim Džoom Hejkom, zvanim Tenk.

Posle toga je Bilbija tražio je svoj mir među ljudima i među svecima. Oslikavao je ikone u pravoslavnim crkvama u Kninu i Metkoviću. Radeći ikonostas za crkvu svetog Pokrova u Kninu, živeo je u manastiru Krka. Bogoslovi s kojima je živeo u manastiru Krka učili su od njega borilačke veštine, a zauzvrat sam od njih bio učen smirenju. Đakon Goran Kovačević ga je opisao kao čoveka koji potpuno daje sebe, koji štiti svoj narod, jer je nevolju osetio na svojoj koži.

NAJPOZNATIJI KAO samouki umetnik Vojislav Bilbija je oslikao dva pravoslavna hrama, izradio na stotine ikona i duboreza koji se nalaze u sprskim manastirima. SPC ga je 1991. odlikovala ordenom Svetog Save prvog reda. Za protu Bilbiju se kaže da je najpoznatiji srpski sveštenik na Starom kontinentu. To priznanje dodelila mu je država Luksemburg u okviru programa Godina evropske kulture, kada je otvorena izložba njegovih likovnih, ikonografskih i vajarskih radova.

- Moja rodbina, pokojna mater i svi s njom, morali su da beže iz Krajine. Moja supruga, posle 14 godina braka, iz svojih razloga želela je da se razvede. Ostavi mene, a decu povede sa sobom. Bio je to strašan udarac - otkriva prota Voja, koji je potom odlučio da bude đakon u Srpskoj crkvi.

Godine 1999. patrijarh Pavle ga je rukopoložio u čin jereja i postavio ga za paroha, kako reče jednom, pokretne "kofer-crkve", sa kojom je obišao Evropu i pola Amerike. U Roterdamu je kao paroh sreo zalutale i nesnalažljive Srbe, zbunjene u neprirodnom okruženju hladnih Holanđana i društva koje je strogo podeljeno na više i niže klase i koje ne razume naše kućno vaspitanje. Pomogao im je da nađu svoj put. I oni u sve većem broju dolaze u crkvu da ga slušaju dok besedi, upozorava, gusla ili peva.

- Ako mlade na obdariš živim Hristom, mi nemamo nikakve šanse da ih zaštitimo, jer naš protivnik je podmukao, nudi drogu besplatno, samo da nam zarobi mlade ljude. Mi smo uložili živote u tu mladu generaciju i moramo da je spasavamo od svih poroka - ima običaj da im govori prota Voja, čiji je hram danas pun mladih ljudi i dece.

Prijatelj Radomir Baturan kaže da Voja Bilbija ima katalitičku moć da deluje na druge, iako, zbog smirenja, on to ne želi da ističe, a još manje želi da mu se divimo. Bilo dok prikazuje neka od 120 svojih umetničkih dela, uzbudljive duboreze "Priče iz detinjstva" ili "Nerođeno Srpče" ili dok peva Davidove psalme ili stihove svetog Nikolaja Velimirovića

Ovaj misionar blage ruke, jasnog jezika i divnog glasa,otac petoro dece i deda mnogobrojnih unuka, koji je na temeljima protestantskog hrama izgradio srpsku crkvu usred Roterdama, koji je postao čuvar tajni haških pritvorenika, obično posle Vaskrsa nikuda ne ide praznih ruku. Najčešće pohodi nesrećne Srbe. Osnovao je Dobrotvornu misiju "Sveta Anastasija" u Holandiji. Dopremio je ovih dana 13 tona humanitarne pomoći i dovoljno novca porodicama u Lebanu, Bojniku i Medveđi.

- Pravi srpski život je u provinciji, a ne u prestonici. Među Srbima na jugu zemlje nema bele kuge. Boli me, međutim, što tamo u srpskim kućama vidim nemaštinu. Bol mu ublažuju deca koja se neizmerno raduju darovima iz Holandije - kaže zadovoljno prota Voja Bilbija, koji je upravo okončao svoju misiju na jugu Srbije.