REZULTATI popisa stanovništva u SAD, Australiji i Rumuniji pokazali su da Srbi nestaju sa liste žitelja ovih useljeničkih država. Od procena srpskih organizacija da u Americi ima oko 560.000 Srba, u Australiji 200.000 i Rumuniji 28.000, popisi su dali drugačiju sliku. Tako se pokazalo da ih zapravo ima 175.000 u SAD, 55.114 na Petom kontinentu i svega 19.000 u Rumuniji.

Slični rezultati su dobijeni i posle popisa u Mađarskoj i Sloveniji, gde je registrovano 3.816, odnosno 38.964 pripadnika srpskog naroda.

- Prema državnim popisima u zemljama iseljavanja poslednje decenije nestalo je pola miliona Srba. Samo u Americi i Australiji nestalo je iz popisa 400.000 naših ljudi. Nestalo je i 12.000 Srba u Sloveniji, gde je popis bio netačan, jer u deželi živi najmanje 50.000 Srba. Pravi razlog za nestanak Srba je politički, jer se u Sloveneiji vrši pritisak na ubrzanu asimilaciju Srba. Što znači i gubitak našeg nacionalnog indeniteta - tvrdi Rade Bakračević, lider srpske zajednice u Štajerskoj.

TEŠKO DO PODATAKA I broj od 294.000 naših sunarodnika u svetu, koji su dobili popisivači Republičkog zavoda za statistiku je, smatraju naši iz dijaspore, netačan. Jer, država Srbija nije sposobna da obavi popis u dijaspori. To je ogroman i skup posao. Uz to, neke useljeničke zemlje ne dozvoljavaju da Srbija vrši popis naših ljudi na njihovoj teritoriji.

Nestajanje Srba u popisima u zemljama rasejanja je problem sa kojim se suočavaju gotovo sve srpske zajednice. Mnoge od njih su se posebno spremale za popise, koji su održani 2011. godine u čak dvadeset stranih zemalja. U SAD je Kongres srpskog ujedinjenja obavio pripreme za popis, a u Australiji to su učinili Ambasada Srbije i Eparhija australijsko-novozelandska.

- U američkom popisnom listiću nije bilo odredbe o nacionalnoj pripadnosti, pa smo mi uspeli da se u Stejt departmentu izborimo da se otvori odredba broj devet, u kojoj se upisivalo koje ste rase. Našim ljudima smo savetovali da u toj rubrici pišu da su Srbi - rekla nam je Mirjana Samardžić, predsednica KSU iz San Franciska.

Raniji popis u Australiji nacionalnu pripadnost je određivao prema mestu rođenju, pa su u Srbe ubrajani samo ljudi koji su rodom iz Srbije, a ne i oni iz drugih srpskih zemalja, objašnjava vladika australijsko-novozelandski Irinej i dodaje:

- Crkva i Ambasada Srbije su vodili kampanju da se naši ljudi masovno izjašnjavaju kao Srbi prilikom novog popisa.

Pokazalo se, međutim, prema preliminarnim podacima SAD i Australije, da je svoj nacionalni identitet potvrdilo samo 175.000 američkih i 55.114 australijskih Srba. Popis na Petom kontinentu je otkrio da je većina, tačnije 15.739, Srba rođena u Srbiji, 14.717 u Australiji, a ostali u BiH, Hrvatskoj, Sloveniji i samo njih 49 na Kosmetu.

KARTA DIJASPORE U dijaspori, procene su, ima oko 2.500.000 Srba u 90 država sveta. Najviše ih živi u SAD, oko 560.000, u Nemačkoj 400.000 Srba, Australiji 200.000, Austriji 190.000 i Kanadi 180.000 ljudi. Srpske zajednice postoje u Hrvatskoj 150.000, Francuskoj 140.000, Švajcarskoj 130.000, Švedskoj 70.000, Velikoj Britaniji 55.000, Sloveniji 50.000, Makedoniji 39.000, Rusiji 30.000, Rumuniji 28.000, Norveškoj 20.000, Italiji 15.000, Holandiji 10.000, Belgiji 9.000, Mađarskoj 8.500, Češkoj 4.000, Slovačkoj 2.500, Brazilu i Argentini po 1.500.

Na naše pitanje zašto nestaju Srbi u dijaspori, dr Vladimir Grečić, ekspert za migracije iz Beograda, kaže da naš narod u inostranstvu nestaje na dva načina - statistički i asimilacijom. I da je to deo useljeničke politike zapadnih zemalja.

- Statistički Srbi se brišu iz registra stanovništva tako što u zapadnim državama prilikom popisa žitelja ne postoji odredba o nacionalnom poreklu doseljenika. SAD i Australija su, na primer, koristili odredbu “kojim jezikom govorite u kući”, koju su Amerikanci u poslednjem popisu izbacili. Zato smo kod popisa u SAD i na Petom kontinentu dobili veoma mali broj Srba - objašnjava dr Vladimir Grečić.

Grečić objašnjava da sve useljeničke zemlje, njihove ambasade i biroi za emigraciju imaju veoma precizne podatke o svim useljenim licima i useljeničkim vizama koje su izdavane poslednjih decenija. U tim emigracionim podacima su i Srbi sa Balkana, ali i pored toga useljeničke zemlje ne žele da ističu nacionalno poreklo doseljenika.

- Podaci o doseljenicima, pa i o Srbima se skrivaju u zapadnim državama, jer žele da se migranti što pre utope u državljanstvo SAD i Australije, i da Srbi postanu novi Amerikanci ili novi Australijanci - smatra Grečić.

- Prihvatanjem stranog državljanstva naši ljudi ostvaruju mnoga građanska prava, ali i privilegije, koje im omogućavaju normalan život u inostranstvu. Primetno je, međutim, da Srbi zbog svoje nacionalne kulture i pravoslavne vere, koja toleriše druge nacije i religije, najlakše od svih stranaca prihvataju državljanstvo novih zemalja i utapaju se u sredinu.

U Australiji, na primer, čak 93,6 odsto Srba ima australijsko državljanstvo. Takva situacije je u SAD, Kanadi, Nemačkoj, Austriji, Švajcarskoj, Francuskoj i zemljama Skandinavije. Srbi se utapaju u stranim zemljama najčešće da bi svojim potomcima obezbedili normalan život. Naši sagovornici iz Amerike, Australije, Slovenije i Rumunije, međutim, govore i o tome da su mnogi Srbi zaplašeni i nepoverljivi prema vlastima u inostranstvu, jer su kao stranci osetili diskriminaciju i da su zbog toga prestali da previše ističu svoje srpstvo.

- U inostranstvu je lakše biti Srbin u duši nego u životu, jer svi oko tebe traže da budeš nešto drugo - kaže Rade Bakračević, lider štajerskih Srba, poreklom iz Kraljeva.