NAJVEĆI strani investitor u Crnoj Gori nisu zemlje iz Evropske unije, već Rusija. Prema podacima Centralne banke od 2006. godine, kada je Crna Gora obnovila državnu nezavisnost, Rusija je u našu zemlju investirala 1,2 milijarde evra!

Ukupan priliv stranih direktnih investicija tokom prošle godine bio je oko 687 miliona, od kojih ruskih, opet najviše - oko 150 miliona evra. Uprkos poljuljanim odnosima Moskve i Podgorice (uvođenje sankcija, članstvo Crne Gore u NATO, dešavanja oko “državnog udara” i navodne umešanosti ruskih službi), kapital sa istoka stizao je i stiže kroz mnogobrojne investicije, kao i turizam.


PROČITAJTE JOŠ:
Pljevljaci čekaju pelet

Crnu Goru je obično godišnje posećivalo i do 300.000 ruskih turista, koji su ostvarivali milionska noćenja. Među njima bilo je i onih koji su investirali u kupovinu nekretnina na atraktivnim mestima po primorju. Tako se pre deceniju i po za 100.000 dolara na ekstra lokacijama mogla kupiti i trospratna kuća! Kasnije je kvadrat “uzleteo” od 4.000 do 6.000 dolara. To je doprinelo da pojedinci za kratko vreme profitiraju. Samo ovi podaci, uz stotine miliona evra koji posredno i neposredno dolaze ovde iz Rusije, faktički Crnu Goru čuvaju od ekonomskih trauma.

Aleksandar Damjanović, nezavisni poslanik i ekonomski analitičar, kaže za “Novosti” da svaki peti evro stranih direktnih investicija dolazi iz Ruske Federacije, odnosno da su ruski turisti među najbrojnijim turistima u Crnoj Gori.

RAMPA NA IZVOZ Crnogorski izvoz u Rusiju i do sada je bio slab, dok su vina bila najpoznatiji proizvod iz Crne Gore koji su ruski potrošači kupovali. Posle uvođenja embarga, Rusija je zabranila uvoz iz Crne Gore mesa, ribe, plodova mora, sireva, voća i povrća. To je bio odgovor slovenskog brata na pridruživanje đetića sankcijama koje su zvaničnoj Moskvi uvele članice Evropske unije. Početkom godine Rusija je spustila rampu vinu podgoričkih “Plantaža”, navodno zbog pojave pesticida i plastike u njima, što su u Vladi Crne Gore ocenili kao politički i smešan čin.

- Činjenica da je Crna Gora uvela sankcije Ruskoj Federaciji govori da naši ekonomski prioriteti nisu praćeni odgovornom politikom Vlade Crne Gore i da je potpuno očigledno da bi ekonomske koristi od saradnje sa zvaničnom Moskvom bile još veće da se ne vodi politika prema Rusiji koja je štetna po naš državni interes.

Zato je umesto slepe poslušnosti prema zapadnim centrima moći i kratkoročnog političkog ćara aktuelne vlasti, neophodno preispitati crnogorske spoljnopolitičke prioritete koji nisu u saglasnosti sa ekonomskim prioritetima, imajući u vidu i činjenicu da su najveći ekonomski partneri Crne Gore države koje nisu članice Evropske unije, poput Srbije, Rusije, Kine, Turske, Azerbejdžana, Ujedinjenih Arpaskih Emirata i druge zemlje. Ali, to usklađivanje prioriteta se ne može desiti bez preko potrebnih političkih promena - kaže Damjanović.


PROČITAJTE JOŠ:
U CG UZ DUGOVE I POSKUPLjENjA: Struja, pojedini proizvodi, kamatne stope idu u nebo