JOŠ jedan drevni hram u Crnoj Gori našao se u žiži javnosti, i to kao predmet spora nadležnih vlasti i crkve kojoj pripada. Reč je o manastiru Reževići, koji se nalazi uz sami magistralni put koji vodi od Petrovca ka Budvi, jednom od najstarijih i najlepših hramova u "Paštrovskoj svetoj gori", ali i šire. Uprava za zaštitu kulturnih dobara je najavila podnošenje prijave protiv Mitropolije crnogorsko-primorske zbog navodnog skrnavljenja i devastacije manastira naloživši da se odmah prekinu radovi.

Manastir je posetila ekipa koju je formirala direktorka pomenute Uprave, inače član Glavnog odbora DPS Anastazija Miranović. Pobunili su se monasi, ističući da je Miranovićeva sa saradnicima nenajavljeno upala u manastir, da nisu pokazali legitimacije, već da su se ponašali drsko, gotovo varvarski, i da je upad bio na ivici jačeg incidenta.

Iguman manastira Reževići Hrizostom je kazao rukovodstvu Uprave za zaštitu kulturnih dobara, da prvo "pogledaju ostale spomenike kulture u budvanskoj opštini, koji naočigled njihov propadaju".

IGUMANOV GREH Tek dolaskom igumana Mardarija (Šišović) iz Ovčar Banje, počelo je vraćanje života ovom nemanjićkom hramu. Bez pomoći države, vredni iguman je sve do svoje smrti marljivo radio i na obnovi konaka i crkava manastirskih, što su posle nastavili njegovi naslednici. No, sada ispada da je obnova bila greh i da je trebalo čekati da prođe i decenija i po dvadeset prvog veka, pa da počne obnova.

- Gde je bila Uprava svih ovih godina, kada je manastir propadao. Nisu ni znali da u manastirskom kompleksu postoji crkva iz 13. veka. Kada smo je obnovili po važećim standardima, kada smo gotovo sve uredili, došli su da smetaju i sebi prave jeftini marketing. Demonstrirali su aroganciju, a ja ih molim da mi kažu koji su to freskopisci sa teritorije Crne Gore, koji mogu da rade drevnim tehnikama, i ima li takvih u Upravi - kazao je lokalnim medijima otac Hrizostom.

Iz Uprave za zaštitu kulturnih dobara odbacuju da oni nisu inspekcija, da nisu obavezni da najavljuju posetu i da se legitimišu, jer je reč o javnom dobru zaštićenom zakonom.Anastazija Miranović je odbacila tvrdnje igumana, istakavši da je on više devastacija uradio nego što su to učinili vekovi.

Manastir Reževići je podigao Stefan Prvovenčani 1226. godine. Jedan je od najvrednijih hramova Mitropolije crnogorsko-primorske. Stradao je tokom raznih okupacija ovih krajeva, ali su mu Paštrovići uvek vraćali život. Posebnu ulogu u obnovi imao je arhimandrit Dimitrije Perazić, iz Reževića, koji je boravio u Rusiji obezbeđujući pomoć. Posle Drugog svetskog rata manastir i njegove crkve su bili zapušteni, propadali su naočigled tadašnjih vlasti.