ZBOG čega Crna Gora postaje tesna najkreativnijem delu stanovništva? Na podatak da je državu lani napustilo 236 naučnika (saopšteno na Odboru za prosvetu, nauku i kulturu), kao i da više od hiljadu mladih studira u inostranstvu, ne računajući one koji se nalaze na fakultetima i republikama bivše Jugoslavije, niko od nadležnih se nije počešao. Najviše ih se skrasilo u Austriji, Italiji i Turskoj, a u poslednje vreme ni Kina im nije daleko. A seoba je počela devedesetih kada je Crnu Goru napustilo 49 mladih asistenata, docenata sa Univerziteta Crne Gore. Iz Sindikata doktora medicine upozoravaju da Crnoj Gori nedostaje čak 640 specijalista i da je svaki izgubljeni lekar nenadoknadiv gubitak za zdravstveni sistem i društvo uopšte. A godišnje zemlju napusti 10 do 15 lekara.

U međuvremenu broj nezaposlenih je porastao na oko 35.000 ljudi. U redu čekanja za posao su doktori nauka, magistri, lekari, inženjeri.

- U Crnoj Gori je već odavno na sceni politizacija nauke i kulture. Čak i više od toga, banalno partijsko zapošljavanje na fakultetima, naučnim institutima i kulturnim ustanovama. Najmanja balkanska država u domenu nauke i kulture ima specifičan karakter i po tome što je crnogorski ili državni nacionalšovinizam, ili prosto rečeno antisrpstvo ušlo duboko u pore nauke i kulture - kaže za "Novosti" profesor dr Aleksandar Stamatović. - Dve partije drže monopol u svim polugama vlasti, što bi se moglo i opravdati, jer su one na vlasti, i osvojile su tu vlast na izborima, iako su oni lažirani, i svi mehanizmi režima upotrebljeni u tom projektu. Isti kliše može se pratiti i u nauci i kulturi. Ako je potpuno normalno da se, na primer, ministri prosvete, nauke, i kulture biraju iz redova vladajuće partije ili partija, onda je nenormalno da se taj trend prenosi na univerzitet, naučne institute i kulturne ustanove. Najveća većina aktuelnih rukovodećih kadrova na univerzitetu, počev od rektora, prorektora, dekana, prodekana, direktora naučnih instituta, muzeja, galerija, arhiva i tako dalje su zapravo partijski kadrovi. Tu nisu izabrani po naučnim referencama ili potencijalnim organizacionim sposobnostima. Njihov položaj je dvojak. Tu su dospeli da bi bili dobro uhlebljeni za lojalnost vladajućem režimu, ali i da bi bili neka vrsta prosvetne i naučne inkvizicije, i učvršćivali uticaj vladajućeg režima. Zbog toga nije čudo što značajan broj mladih naučnih kadrova, naročito iz tehničkih nauka odlazi u inostranstvo.

DISKRIMINACIJA - Crnogorski režim ušao je u fazu stvaranja novog identiteta Crne Gore, koji po svemu treba da bude antipod i negacija srpskog identiteta. Ako ste deklarisani Srbin, vi u Crnoj Gori ne možete dospeti na univerzitet, u naučni institut ili kulturnu ustanovu. Izuzetak su jedino stariji kadrovi, koji su zaposleni pre 1990. godine, ili u ranim devedesetim - ističe Stamatović.

Stamatović upozorava da pored materijalnih pobuda, razloge za odlazak treba tražiti i u političkoj torturi.

- Mladi obrazovani ljudi se opredeljuju za odlazak na strane fakultete i naučne institute, te druga razna preduzeća gde se traži stručno znanje, svesni činjenice da tamo niko od njih neće tražiti partijsku podobnost i svrstavanje, niti protekcionizam.

LIČNI PRIMER

- Devet godina radim na Univerzitetu u Istočnom Sarajevu, Katedri za istoriju Filozofskog fakulteta na Palama. Godinama sam kao doktor nauka radio u osnovnoj školi, nekoliko puta konkurisao na fakultetu u Nikšiću i Istorijskom institutu Crne Gore. Redosled opravdanja, pravnih volšebnih žongliranja kao razlog za neprimanje je zaista dug. Tako, režim, ako hoće da primi nekog podobnog, sve je moguće i sve se može, a ako neće, naći će hiljadu razloga zašto neće. Obraćao sam se i ombdusmanu ali nije ništa pomoglo - ističe Stamatović.