PLUŽINE - Dosta je u minulih dvadeset godina proteklo vode crnogorskim rekama i jezerima, a sportski ribolovci sa severa, posebno u Pivi, još pamte majstorije koje je na bukovima svojevremeno izvodila Vida Tufegdžić, jedina žena sa tih terena koja se bavila pecanjem.

Preselila se Vida u večnost, a priče su ostale da traju i trajaće koliko i pamćenje o reci Pivi pre potopa, kao i o kanjonu u koji je mogla da stane samo čvrsta i spretna noga prekaljenog alasa.

Jedan od njih, profesor Slobodan Bastijančić, imao je sreće da kao stasali pecaroš upozna Vidu i divi se njenoj umešnosti u kanjonu Pive.

- Sećam se da je pecala na suvi leskovi prut, a od pribora je imala strunjilo (upredenu dlaku istrgnutu iz konjskog repa), perforiranu kutiju od krema u kojoj je čuvala larve “vodenog cveta”, torbicu za ribu (zobnicu) i plitke gumene čizme. Od olova je koristila dijabole (zrno od metka) vazdušne puške koje je većom iglom za šivenje izbušila, a služili su joj kao klizeće olovo. Prut je bio dužine oko tri metra, a jedan metar tanjeg najlona koristila je kao predvez do udice - priseća se u razgovoru za “Novosti” Bastijančić.

Vida je lovila samo na jednom viru i taj način ribolova Pivljani nazivaju “organje”. Pecaroš najpre ugazi više virova ili brzaka i nogama isprevrće sitno i krupno kamenje tako da sa sitnim peskom sa dna reke izbaci razne larve insekata koje lipljen i pastrmka rado jedu.

Posle tri do četiri minuta, ona na udicu zakači larvu i prutom je spusti nad brzak ili vir i polako povlači mamac napred-nazad. Pošto je riba iritirana pojavom larvi u zamućenoj vodi, uspeh je zagarantovan. U to vreme retko je ko znao da koristi prihvatnicu, ali se Vida Tufegdžić i tu dosetila i krupne primerke lipljena iz sredine vira vešto ubacivala u plastičnu kecelju, a zatim prebacivala u zobnicu, odnosno torbicu od džaka.

I čuveni nikšićki ribolovci profesor Aco Tomanović i novinar Dušan Dujo Drašković sa oduševljenjem su pratili ovog vrhunskog ribolovca, ženu koja je sa priručnim i zastarelim priborom uvek imala dobar ulov.

U porodici Tufegdžić sa radošću pamte Vidu, kojoj život nimalo nije bio naklonjen. Od osmoro deceostala je bez petoro. Uz to, preživela je strahote u Drugom svetskom ratu, da bi iz njega izašla sa odličjima. Iako su Vidine zasluge u NOR bile nemerljive, ona nije uspela da dobije boračku penziju, jer su joj nedostajale samo dve godine staža.

- Vida je pričala da je kao devojčica sa ocem Vidojem išla u ribolov, da bi kasnije, kako je rasla, krišom od njega odlazila na reku - priča Bastijančić. - Bila je aktivni sportski ribolovac sve do potopa Pive, da bi nestanak reke i kanjona teško podnela.


PRINCEZA

NIJE Vida bila jedina Crnogorka koja se “umešala” u muški posao. U svoje vreme i princeza Jelena Savojska, kćerka kralja Nikole, volela je da se takmiči sa ribarima i svoj ulov “overi” u tefter.