ANTISRPSKI naboj u ustaškom pokretu jeste jak, ali je samo posledica srpskog tlačenja i dominacije, potpomognutih od strane zemalja stare Antante. Jedini empirijski potvrđen broj žrtava u Jasenovcu je 481. Partizani su fotografisali ljude koje su sami pobili i kasnije tvrdili da su to žrtve ustaškog režima. Reč antifašizam danas označava „titoizam sa jugoboljševičkim genocidom nad protivnicima, moralni i stvaralački poremećaj, ograničavanje svih osnovnih ljudskih sloboda“.

Svi ovi „biseri“ zajedno sa drugim sličnim „istorijskim istinama“ mogu da se nađu na hrvatskom ogranku najpopularnije internet-enciklopedije - „Vikipedije“. Uredništvo hrvatske „Vikipedije“, kako se čini, okupirali su poklonici ustaške ideologije, pa su sasvim legitimni izvori informacija postali opskurni sajtovi ekstremnih organizacija i knjige pripadnika ustaške emigracije. Ne čudi onda što je tema genocida nad Srbima jednostavno preskočena. Uostalom, ako je verovati tamošnjoj „Vikipediji“, Srbi u Hrvatskoj i nisu Srbi, već - Vlasi. Kod dobrog dela tih istih Srba, pišu „stručnjaci“, ukorenjena je „kroatofobija“, a skloni su joj i neki istoričari, novinari i politički aktivisti „koji u ratovima devedesetih godina simpatiziraju srpsku stranu“. Jedan od najvećih kroatofoba prema ovom izvoru je, glavom i bradom, Karl Marks.

(NE)POUZDANOST KONCEPT slobodne enciklopedije „Vikipedija“ dobro je poznat i već godinama funkcioniše u čitavom svetu - članke pišu korisnici, a odobrava ih tim urednika. Primer da takav sistem može da funkcioniše i da bude ne samo obuhvatniji, već ponekad i pouzdaniji od klasičnih enciklopedija, jeste engleska „Vikipedija“. Istraživanje od pre nekoliko godina pokazalo je da je „Vikipedija“ na engleskom pouzdana jednako kao i čuvena „Britanika“.

Pojedini hrvatski naučnici su zbog toga prekinuli saradnju sa „Vikipedijom“, a protiv administratora je pokrenuta i akcija na internetu.

- Problem je što na hrvatskoj „Vikipediji“ dominira desna struja, a neistomišljenici se jednostavno blokiraju - objašnjava Filip Maljković, potpredsednik „Vikipedije Srbija“. - Kod nas, recimo, postoji više struja, od levice do desnice, zbog čega često eskalira uređivački „rat“, ali rezultat je dobar članak.

Istoričar Čedomir Antić smatra da ovo nije pitanje za istoriografiju već unutrašnji problem hrvatskog društva koje se nikada nije suočilo sa Drugim svetskim ratom.

- Veliki deo Hrvata i danas veruje da su Srbi u NDH ubijani u samoodbrani. Tvrdi se da su za zločine komunista posle rata odgovorni Srbi, iako su u Srbiji posledice tih zlodela bile jednako teške. Ni ovde, kao ni tamo, komunistički zločini nisu imali veze sa nacijom - objašnjava Antić. - Zato je lestvica ekstremizma u hrvatskom društvu povišena. To je danas problem Evrope i Srbija u ovom trenutku ne može to da promeni. Naša država, ipak, mora da učini sve što može i ne sme da se pravi da problem ne postoji.