Radonjić: Crna Gora može da živi od ekologije

USKRŠNjI dani zdrave hrane - samo su jedan od stotine projekata Svetozara Radonjića, inženjera agronomije, dobitnika mnogobrojnih priznanja i medalja za inovativnost i kvalitet ekoloških proizvoda, čoveka koji već dvadeset godina dokazuje da Crna Gora treba da živi od proizvodnje zdrave hrane i ekološkog turizma. Baš na Vaskrs, Svetozar je pozvao decu u svoju kuću, koja je i sedište njegove firme "Agrovita" da se tucaju jajima - jednima jaja sa farmi, a drugima jaja od "koka sa livade". Garantuje da će pobediti svako "jaje sa livade".

- Nagradno pitanje - znate li koja država ima najviše obradive zemlje po glavi stanovnika u Evropi? Crna Gora! A znate li koja zemlja ima najviše neobrađene obradive zemlje po glavi stanovnika u Evropi? Naravno, Crna Gora! Znate li da je Crna Gora bila najveći izvoznik žalfije u Ameriku sedamdesetih godina, pet hiljada porodica je dobro zarađivalo od sakupljanja ove biljke. Naša žalfija je bila nezaobilazna u božićnom ručku Amerikanaca. Znate li koliko danas izvozimo? Nula! Izvozi Albanija! Znate li da su u 17. veku, prema istorijskim izvorima, brodovi iz celog sveta stizali u kotorsku luku da tovare čaj sa Lovćena? - postavlja pitanja Radonjić i odgovara istovremeno.

On je svojevremeno bio direktor podgoričkog "Agrokombinata 13. jul" koji je otkupljivao voće i povrće, ali i lekovito bilje. Bio je jedan od nosilaca projekta Vlade "Mogućnosti proizvodnje i plasmana zdrave hrane u Crnoj Gori". Na osnovu tog projekta je pre dvadeset godina počela da radi njegova firma "Agrovita", koja već ima oko 500 proizvoda - od mnogo vrsta hlebova i peciva, preko vina, džemova, meda, čajeva, isključivo od organskih sirovina. Sve to ne bi bilo moguće bez mnogobrojnih saradnika i kooperanata, od koji su mnogi krenuli u taj posao upravo na njegov nagovor i uz njegovu podršku.

- Jedan od najboljih poljoprivrednika Dejan Vaso Ujkić podigao je plantažu žalfije na stotinu rala, ili 25 hektara. Odmah tu dolaze i pčele, jer je med od žalfije najbolji, aktiviraju se i proizvođači eteričnih ulja, krug je veliki - priča Radonjić. - Svi projekti koje smo uradila i radimo dokazuju da Crna Gora može biti ozbiljna ekološka država, ne samo na rečima i na papiru, već i u praksi.

A projekti nisu samo iz proizvodnje zdrave hrane, već i njenog plasmana, edukacije mladih za zanimanja pekara, kuvara i slično, edukacije poljoprivrednika, podrške u pokretanju proizvodnje, pronalaženja i "spasavanja" semena i sadnica raznih autohtonih sorti povrća, voća ili žitarica, koje su praktično nestale sa prostora Crne Gore.

- Taj genetski potencijal je od neprocenjive vrednosti, danas kada je sve preplavila genetski modifikovana hrana. Tu su projekti "sunčano prase" - proizvodnja pršuta od svinja organski uzgajanih autohtonom tehnologijom, "sunčano pile", jaja od koka koje pasu po livadi, lekovitog bilja, narodne medicine, starih recepata, svega za šta u Crnoj Gori postoje ogromni potencijali i tradicija, ali nažalost nema dobre strategije da se sve to valorizuje - kaže Radonjić.

On je ubeđen da Crna Gora može i treba da se okrene obrađivanju zemlje, organskoj hrani i ekološkom turizmu.

- Naši ljudi vole zemlju i nerado je prodaju, ali je ne obrađuju. Zato je neophodna ozbiljna strategija i državna podrška jer je to budućnost - kaže Radonjić.

ZLATO, SREBRO, BRONZA

RADONjIĆ je jedini Crnogorac koji je osvojio zlatnu, srebrnu i dve bronzane medalje za inovativnost "Eureka" na sajmu u Briselu 1995. godine. Zlato je dobio za sok od žalfije, za koji tačnu recepturu nije hteo da otkrije.

- Sok se pravi od cveta žalfije zaslađenog medom od žalfije i stavlja se u koncentrat soka voćke koja se ne prska - kaže Radonjić.